Kalkulus

Ne znam za vas, ali ja sam se u poslednje vreme navukao na online predavanja i webinare. Ako je tema nešto što me zaista zanima mnogo mi je lakše da pogledam predavanje nego da provedem isto toliko vremena čitajući o tome. U slučaju da me ne zanima toliko, pustim predavanje na laptopu dok ja radim nešto drugo i opet ću se lakše informisati nego da moram aktivno da tražim ili čitam o tome.

Iako već dosta dugo konzumiram velike količine informacija u audio ili video formatu, falio mi je sistem za lako i brzo podsećanje na poslušano/pročitano. Iako mislim da imam prilično dobro pamćenje, pored toliko informacija kojima smo svakodnevno bombardovani neminovno je da se dobar deo jednostavno zaboravi.

A rešenje je jako jednostavno, pravljenje beleški tokom predavanja.

Iako je ovo nešto što sam u školi i na fakultetu radio više od pola života, kada su u pitanju online predavanja trebalo mi je dosta dugo vremena da počnem da primenjujem isti pristup. I sada to ne činim uvek, ali kada naletim na nešto što mi se čini vredno dodatnog truda, obavezno otvorim Google Docs dokument i krenem da pišem.

Hvatanje beleški, shvatio sam usput, ima dvostruku svrhu

• sam proces hvatanje beleški i organizovanja informacija na neki meni zgodan način pomaže da ih dosta bolje zapamtim
• neuporedivo je lakše preleteti preko 10tak strana beleški i podsetiti se ključnih informacija nego premotavati video seminar u trajanju od 8-9 sati

Pre jedno 2 nedelje sam vas pitao da li i vi hvatate beleške tokom predavanja i evo rezultata.

Istina, 14 glasova nije neki veliki uzorak, ali mi je i dalje zanimljivo. Skoro polovina(43%) uvek ili uglavnom hvata beleške što je jako pohvalno, dok bi ova trećina što to ne radi mogla da počne

Ako već niste, iskoristite još ovih 5 dana(do 20 Februara) koliko traje anketa i glasajte ovde. U slučaju da rezultati budu znatno drugačiji možete očekivati update.

Ostaje mi samo problem sa audio knjigama i predavanjima. Suviše mi je dosadno da samo sedim i slušam ih kod kuće, tako da ih uglavnom slušam u prevozu ili dok se šetam. Dobra strana ovakvog pristupa je što efikasno koristim vreme, loša strana je što vožnja u prevozu ili šetnja nisu baš pogodni za hvatanje beleški. Ako neko ima rešenje za ovo, slobodno recite.

Od 23. do 26. jula. 2009 održan je još jedan astronomski kamp na Letenci na Fruškoj Gori. Kao što na sajtu časopisa Astronomija kaže

Astronomski kamp na Letenki je kamp za popularizaciju nauke, pre svega astronomije. Kamp organizuje Astronomski magazin uz pomoć prijatelja i to od 2001. godine.

Kao što vidite kamp ima solidnu tradiciju i ja sam već četvrtu godinu za redom tamo. Kao i svake godine i ovaj put je kamp bio pravo uživanje.

Glavna stvar na svakom okupljanju su naravno ljudi. Sa nekim ljudima iz drugih gradova se viđam maltene isključivo na Letenci i uvek je jako prijatno kada se okupimo i provedemo par dana zajedno. Naravno, uvek se upoznaju i neki novi ljudi tako da je svaka godina priča za sebe. Ove godine su nam se pridružili i Slavko i još par drugara, pa smo uz @tamburixa i mene imali i mini Tweetup na Fruškoj gori.

Iako je društvo možda najbitnija stvar za dobar provod, kada neko pomene Letenku prva stvar koja meni padne napamet je zvezdano nebo. Daleko od gradskog svetla, vedro nebo nad Letenkom se otkriva u svoj svojoj lepoti i definitivno je najjači utisak koji nosim sa kampa. Prve godine smo se izvalili na livadu i satima samo gledali u nebo. Mali medved, Veliki medved, Kasiopeja, Orion, Jupiter i milijarde drugih nebeskih tela koja nemo zure u nas vam prosto vam promene pogled na svet oko sebe. Ako se dobro zagledate, možete videti i obrise Mlečnog puta, ogromnog i reklo bi se beskrajnog.

Kako se na kampu svake godine održava takmičenje u traženju M(Mesijeovih) objekata dosta ljudi donese teleskope tako da je moguće baciti malo bolji pogled ka planetama i zvezdama. Iako su slike koje gledamo u časopisima i emisijama mnogo veće i detaljnije, ipak ima posebnu draž kada svojim očima vidite Jupiter i njegove satelite ili izrovarenu površinu Meseca. Uz gledanje se uvek povede i neka priča, pa se mogu čuti razne zanimljive stvari, od poslednjih naučnih otkrića do značenja koja su naši preci dodeljivali određenim sazvežđima.

Pored priča uz teleskope na Letenci se svake godinu održavaju i razna predavanja i radionice, od predstavljanja galaksije uz pomoć balona za decu do razmatranja mogućnosti života na Marsu.  Ove godine je jedno od zanimljvijih svakako bilo i predavanje Milivoja Jugina, čoveka koji je, pored ostalih događaja koje je prenosio, prisustvovao i poletanju Apolo-a 11.

Nadam se da sam barem malo uspeo da vam prenesem atmosferu sa Letenke i možda vas zainteresujem da nam se pridružite sledeće godine.

Za kraj, jedan prilično neozbiljan ali nadam se dovoljno zabavan video izveštaj. Uživajte

Duškovo i Acino epsko putovanje na Letenku from Aleksandar Latinovic on Vimeo.

Pre neku nedelju sam pratio Inbound Marketing Webinar i jedna od stvari koje su mi bas privukle pažnju je rečenica “On the Internet, you are what you publish”.

Znam ja to generalno, ko piše o kuvanju je poznat kao kuvar, a ko piše o programiranju kao programer, ali je očigledno trebalo da mi neko ovako direktno kaže pa da malo ozbiljnije porazmislim o tome.

Naravno, odmah sam uzeo i pregledao svoj blog, čisto da se podsetim malo šta sam sve pisao i kakav utisak ostavlja ovo moje pisanije. Moram priznati da mi je bilo jako zabavno da čitam neke postove od pre godinu dana, zaboravi čovek šta mu se sve izdešavalo.

Iako sam pisao o svemu i svačemu za skoro 2 godine na ovom domenu, najjači utisak na ljude je definitivno ostavio serijal o programu Hundred pushups. Vidim to i po broju komentara na blogu i po komentarima ljudi uživo, iako ima jedno pola godine kako sam o tome pisao. Kako je taj serijal je trajao par meseci nije ni čudo, bilo je vremena da se ljudima ureže u sećanje, sve ostalo je bilo vrlo jednokratno.

Zaključak koji se iz ovoga moze izvući je sledeći: Ako ljudima dovoljno dugo pričate o nečemu počeće da vas poistovećuju sa time o čemu pričate. Znam, ništa preterano pametno niti novo, ali nisam do sada previše razmišljao o tome.

E sad, kada već znamo sve ovo postavlja se pitanje, šta dalje? Već neko vreme razmišljam da bih trebao nešto da uradim sa blogom. Da li smišljeno pisati o nekim stvarima i tako graditi sliku o sebi ili kao i dosada pisati o stvarima koje su zanimljive u tom trenutku, pa ostaviti na ljudima da se snadju u gomili sadržaja?

Iskreno, nemam pojma. Kako mene svašta nešto zanima palo mi je napamet da otvorim novi blog gde bih pisao o nekim “ozbiljnijim” stvarima, a da ovo ostane ovako lično i nasumično, ali nisam još siguran da li želim to da radim.

Šta vi mislite na tu temu? Da li je moguće na istom blogu pisati i o sklekovima, muzici i recimo online marketingu, a da to i dalje deluje smisleno a ne samo kao gomila nabacanih tekstova?

Ne znam za vas, ali kada ja čujem reč disciplina prvo što pomislim je vojska. Sve je isplanirano, svaki dan se zna šta se radi i nema nikakvog odstupanja od toga. Iskreno, meni to deluje jako strašno.

Ne poričem da je korisno, ako ljude nateraš da rade nešto neizbežno je da će pre ili kasnije naučiti kako se to radi i odrađivati posao kako treba. Najverovatnije neće biti srećni što to rade, ali ćeš im dovoljno ubiti duh da im neće biti bitno. Problem koji ja imam sa ovim pristupom je što psihički nikako nije zdravo i što podrazumeva da je svaki dan isti i da je čovek svaki dan isti.

Ono što sam ja naučio u poslednjih par meseci je da nije bitno što jedan ili dva dana neću raditi ono što sam planirao. Možda sam sinoć presisao u kafani, možda me je nešto tokom dana poremetilo, možda me jednostavno mrzi(ovo se generalno ne dešava, ali sam bio blizu par puta). Bitno je to što znam da ću sledeći dan i svaki potom odraditi. To je moje viđenje discipline, kada znam da sam odlučan da nešto uradim i dovoljno motivisan da to radim iz dana u dan uz dozu fleksibilnosti.

Ako prihvatimo da je svaki dan drugačiji i svaki dan gledamo kao izazov za sebe, ako to što smo i ovaj dan ustali i radili ono što smo naumili vidimo kao uspeh, kakav god bio ishod tog našeg truda, život se čini mnogo lakšim i lepšim. Dosta pritiska koji svakodnevno trpimo, pre svega sami od sebe, prosto nestaje i možemo više da uživamo.

Znam da zvuči kao pametovanje i filozofiranje, ali meni funkcioniše. I mnogo se bolje i rasterećenije osećam od kada sam usvojio ovakav način razmišljanja.

Šta za vas znači disciplina?

NAPOMENA:
ovo se odnosi na stvari tipa redovno vežbanje, bavljenje nekim aktivnostima koje želimo a koje traže posvećenost, čak i na posao ako imamo slobodu da sami sebi određujemo kada i koliko radimo. čik dođite šefu i recite da danas baš i niste u fazonu da radite, možda sutra

U stvari, ne baš 100. Više nekako 85. Jbg.

Ali i pored toga, ne mogu opisati koliko sam zadovoljan rezultatom ovog malog psihofizičkog izazova. Kako sam baš detaljno pratio napredak ovo se potpuno pogodilo sa mojim očekivanjima tako da mogu reći da sam uradio taman koliko je trebalo. A ako zanemarimo ovih 15 sklekova manje,  ja samu činjenica da sada po treningu radim preko 220 sklekova smatram uspehom. Da ne pominjem to što se generalno mnogo bolje i snažnije osećam.

I što je još bitnije od broja sklekova, izgurao sam stvar do kraja pa sam zbog toga i psihički dosta snažniji i sigurniji. Nije da nisam verovao u sebe, ali znam kako su raniji pokušaji da redovno vežbam prošli pa sam imao neke sumnje. Srećom, uz odgovarajuću motivaciju i malo ozbiljniju organizaciju sve je prošlo kako treba. Velika pomoć su svakako bili i dnevni izveštaji na Twitteru i pisanje na blogu. Kada čovek zna da ljudi prate šta rade(za razliku od svakodnevnog života gde obično nikoga nije briga šta radiš) dosta se drugačije pristupa svemu tome. Delom zato što ne želiš da se obrukaš pred drugima, a delom zato što ne želiš da razočaraš ljude.

Ovo je svakako bila jako dobra lekcija na temu motivacije i organizacije, tako da planiram da ovaj sistem primenim i na neke druge stvari u životu. Između ostalog i na blogu, za koji već neko vreme imam par ideja ali nikako da ih sprovedem u delo. Samo se oko jedne stvari dvoumim, da li da otvaram novi blog ili da ovaj skroz pretumbam, ali to je priča za neki drugi post.

A za kraj evo nekih brojki, znam da to svi vole

• Program je trajao11 nedelja. 6 nedelja programa + 1 ponovljena + po nedelju dana za svaki test.
• Smršao sam 4kg. Nije puno, ali kako to nije ni bio primarni cilj odlično je. Takođe verujem da je ovo dugotrajnije nego da sam za 10 dana skinuo 10kg.
• Prvi i najslabiji trening sam uradio ukupno 61 sklek u 5 serija, dok je najjači trening bio 220 sklekova.
• Ukupuno sam uradio 2713 sklekova