U poslednje vreme primećujem da ljudi dosta pozitivno, ali na neki način i čudno reaguju kada im kažem šta radim. Znaju da je to sad aktuelno i da tu ima para ali nisu baš sigurno šta to tacno ja radim ceo dan pred kompom i onda im je najlakše da budu ql sa time. Kao da ih je sramota da pitaju šta i kako. Ili se možda plaše da neće razumeti odgovor, nisam siguran.

Poslednji slučaj je bio moj frizer čiji je komentar bio nešto tipa “super, to je baš zanimljiv posao”. Jeste zanimljiv posao, ali otkud ti brate znaš da je zanimljiv, čisto sumnjam da si bilo šta pametnije od gledanja filmova i rezanja muzike radio na računaru. Možda grešim i čovek u slobodno vreme programira u asembleru, ali nešto sumnjam.

Ovo je samo konkretan primer, ali me generalno nervira kada se ljudi prave da znaju o čemu pričaju a realno nemaju pojma. Nije sramota ne znati nešto, veći je blam da kažeš da znaš pa se posle opečeš. Da budem iskren i meni se to povremeno desi, ali trudim se da to iskorenim. I baš zato što pokušavam kod sebe to da ispravim sve više primećujem kod drugih. Ima nešto što nam prosto ne da da kažemo “ne znam, ne mogu..”, pre bi crkli.

I zato ovaj post, da malo skrenem pažnju i sebi a i ostalima.