Kalkulus

Čitam Dilberta pre neki dan i prosto ne verujem koliko ozbiljnih tema je dotaknuto u jednom šarenom kaišu stripa. Sad ćemo da vidimo koliko ću ja pokriti u jednom postu.

U poslednje vreme sve više primećujem kako ljudi zaista umeju da budu užasno dosadni i stičem utisak da su sve dosadniji. Ne svi naravno, ali dobar deo. E sad, nisam siguran da li su ostali postali neinteresantniji ili sam ja postao kritičniji, najverovatnije i jedno i drugo. Kada je sve na 2 klika daleko, od najnovijih informacija do raznih zanimljivosti i igrica, sve sažeto za što brže gutanje hvatam sebe da gubim strpljenje sa ljudima koji ničime ne doprinose mom životu. Čak i neki stari prijatelji koji kao da i dalje žive u nekom prošlom vremenu i stalno pričaju o istim stvarima počinju da smaraju. Znam, zvuči kao da cenim ljude po tome da li imam koristi od njih ili ne, ali nekako se na to svodi. Bilo da su korisni za posao, da preko njih mogu da upoznam neke druge zanimljive ljude, da od njih mogu nešto da naučim ili su jednostavno zabavni sve je to neki vid koristi, ne mislim uopšte na materijalno.

Na Internetu je to jako lako, posećuješ forume i sajtove koji su ti zanimljivi i korisni, kada dosade batališ ih i nađeš nove i to je to. I u stvarnom životu to tako nekako funkcioniše ali ne možeš samo da kažeš “E od danas se družim sa ovim ljudima a ove ću da zaboraim”. Mislim, možeš, ali nije to baš to.

Što je najgore od svega, nisam skroz siguran da li je ovakav način razmišljanja dobar ili loš. Ja sam se svakako promenio u poslednjih par godina i dosta drugačije gledam na svet, ali da li to znači da su mi potrebni skroz novi i drugačiji prijatelji? I šta raditi sa ljudima koji više “nisu korisni”? Da budem iskren nemam pojma.

Moram da primetim da je post malo odlutao od ideje sa kojom sam krenuo. Ali dobro, verujem da se to dešava i na viđenijim blogovima .

O da, prođe već od kada sam počeo da vežbam. I nije da nema rezultata.

Sinoćni trening sam završio nakon ukupno 144 skleka. Istina iz 5 serija, ali je u poređenju sa 60 prvog dana znatna razlika. A još bitnije, ovaj trening je prošao malo lakše nego prethodna dva, iako sam uradio jedno 20 sklekova više. Verujem da je na to uticalo nekoliko stvari:

1. Juče sam se naspavao. Otishla mi ja baterija na telefonu tako da me nije budio ujutru i baš sam se fino odmorio. Srećom pa radim u ql firmi i dolazak 2 sata kasnije nije bio problem
2. Nisam jeo ništa obilno nekoliko sati pre treninga. Nije poenta u tome da sam bio gladan pošto nisam, već da organizam nije bio opterećen varenjem hrane.
3. Radio sam 3 vrste sklekova. Tj. radio sam iste sklekove samo sam menjao položaj ruku, od najužeg do najšireg. Poenta ovoga je da se koriste svi mišići ruku i ramena i ne opterećuju jedni isti sve vreme što kao rezultat ima malo lakše podnošenje celog treninga.

Takođe, čini mi se da generalno imam više energije, iako ne spavam ništa više nego inače a jedem otprilike isto samo malo pametnije. Pod malo pametnije mislim da obraćam pažnu da se ne prežderavam i da se trudim da jedem više manjim obroka dnevno, umesto 2-3 ogromna. Što je najbolje hvatam sebe da kada se pomene hrana već po navici razmišljam kada sam prethodno jeo, šta ću i koliko da jedem. I nije mi cimanje kao u početku, to je jednostavno način kako sada funkcionišem.

Sve u svemu, ja sam jako zadovoljan onim što sam postigao za ovih mesec dana. Možda ne deluje mnogo, ali je odličan početak i motivacija za neke ozbiljnije promene u životu.