Kalkulus

Red je da i ja  prozborim koju na temu BlogOpena

I pored malog odziva ljudi, meni je bilo skroz ok. Predavanja momaka iz Blogorole i Stephanie Booth su bila jako zanimljiva, a radionice su bile pristojne, iako u principu ništa preterano novo nisam saznao.

Generalno, najbolji deo je bilo sedenje u kafiću nakon cele manifestacije.  Jeste da smo u početku svi bili nešto raštrkani, ali posle se društvo smanjilo i integrisalo tako da je bilo jako fino. Mislim da bi ovako neki neformalan način druženja bio mnogo korisniji i zanimljiviji za sve od sedenja na predavanjima. Ne mislim da bi ih trebalo ukinuti, ali ih definitivno treba skratiti i potruditi se da sva budu na istom nivou.

Ja sam nakon svega sa društvom iz Photon Tide-a otišao na svirku benda Osmi Dan i fenomenalno se proveo,  tako da sam kući stigao tek oko pola 8 ujutru.

Sve u svemu, jako fino proveden u Novom Sadu. Da sam ostao još koji sat sakupio bih cela 24 sata

Prosto sam moram. Ko je gledao Futuramu shvatiće :)

Nešto sam neraspoložen ovih dana, ne znam šta mi je. U stvari, znam ja vrlo dobro šta mi je, samo ne znam što me je sad strefilo. Ok, bilo je par gluposti u poslednjih par dana, ali čini mi se ništa toliko bitno.

To me je nateralo da razmišljam da li i koliko želim da pišem neke lične stvari na blogu. Dođe mi tako ponekad da kažem nešto, a ne bih da davim ljude oko sebe koji su to sve uglavnom čuli i onda se nađem sa svojim mislima koje nemaju kuda nego se vrte po glavi dok se ne umore. A to ponekad ume da potraje jako dugo.

E sad, cenim da bi mi pisanje o koječemu malo razbistrilo glavu. Kao što recimo sada pišem o ovome i pokušavam da se sam sa sobom dogovorim. Kada pokušavaš nešto nekome da kažeš onda moraš da se potrudiš da to tačno formulišeš, pa onda opet porazmisliš da li je to baš ono što hoćeš da kažeš i tako u krug. Vrlo često sam u priči sa drugim ljudima sam dolazio do nekih rešenja, samo mi je trebalo da sa nekim krenem da pričam i nateram se da sa svih strana pretresem problem.

Takodje, ono što me recimo brine je neki gubitak privatnosti, nisam siguran koliko želim da neke stvari iznesem u javnost. Nemam ja ništa da krijem, ali neke stvari se jednostavno ne pričaju svima.Za sada ovo uglavnom čitaju ljudi koji me znaju, ali ne dovoljno da bi se neke teme pojavile u razgovoru, tako da bih pred njih iznosio nešto što im inače najverovatnije ne bih rekao. Ne znam koliko se meni sviđa da gomila ljudi odjednom sazna neke stvari. Ali sa druge strane, ako bih neke stvari javno rekao, to bi na neki način bilo prihvatanje i možda bi pozitivno uticalo na mene..

Ne znam, ovo je jako nezgodno pitanje i moraću dobrano o tome da porazmislim. Da li delimični gubitak privatnosti i intime može imati pozitivne dugoročne posledice, that is the question.