Kalkulus

Moram priznati da mi ovaj kraj godine nikada nije bio naporniji. Da li je zato što je ovo prva godina kako imam full time posao iil šta je, nemam pojma.

Prvo višednevne pripreme za slavu, pa slava, pa radna subota, pa blejanje do 4 ujutru iste te subote, generalno nespavanje.. skroz se raspadam. Srećom, ne radim 5 dana, pa će biti prilike da se odmorim.. valjda

Napravio sam sebi plan i program od petka do ponedeljka, biće vrlo veselo. Izgleda otprilike ovako

• Petak - svirka u Living Roomu, Blue Family
•  Subota - KST Maskenbal, a pre toga možda Vox Winter Blues
• Nedelja - Kuglaš, Chubbchubbs i Raw Hide a preko dana možda banem i na session ekipe sa www.muzicki-forum.com
• Ponedeljak - nova godina

Sve u svemu, ko preživi pričaće(ili u ovom slučaju pisaće :))

Nešto sam neraspoložen ovih dana, ne znam šta mi je. U stvari, znam ja vrlo dobro šta mi je, samo ne znam što me je sad strefilo. Ok, bilo je par gluposti u poslednjih par dana, ali čini mi se ništa toliko bitno.

To me je nateralo da razmišljam da li i koliko želim da pišem neke lične stvari na blogu. Dođe mi tako ponekad da kažem nešto, a ne bih da davim ljude oko sebe koji su to sve uglavnom čuli i onda se nađem sa svojim mislima koje nemaju kuda nego se vrte po glavi dok se ne umore. A to ponekad ume da potraje jako dugo.

E sad, cenim da bi mi pisanje o koječemu malo razbistrilo glavu. Kao što recimo sada pišem o ovome i pokušavam da se sam sa sobom dogovorim. Kada pokušavaš nešto nekome da kažeš onda moraš da se potrudiš da to tačno formulišeš, pa onda opet porazmisliš da li je to baš ono što hoćeš da kažeš i tako u krug. Vrlo često sam u priči sa drugim ljudima sam dolazio do nekih rešenja, samo mi je trebalo da sa nekim krenem da pričam i nateram se da sa svih strana pretresem problem.

Takodje, ono što me recimo brine je neki gubitak privatnosti, nisam siguran koliko želim da neke stvari iznesem u javnost. Nemam ja ništa da krijem, ali neke stvari se jednostavno ne pričaju svima.Za sada ovo uglavnom čitaju ljudi koji me znaju, ali ne dovoljno da bi se neke teme pojavile u razgovoru, tako da bih pred njih iznosio nešto što im inače najverovatnije ne bih rekao. Ne znam koliko se meni sviđa da gomila ljudi odjednom sazna neke stvari. Ali sa druge strane, ako bih neke stvari javno rekao, to bi na neki način bilo prihvatanje i možda bi pozitivno uticalo na mene..

Ne znam, ovo je jako nezgodno pitanje i moraću dobrano o tome da porazmislim. Da li delimični gubitak privatnosti i intime može imati pozitivne dugoročne posledice, that is the question.