#39 Bluz dibiduz

U proleće 2006 godine sam potpuno slučajno završio na koncertu benda Imeprial Crowns u Domu Omladine.

bluesKako i zašto je sumanuta priča za sebe.

Ono što je bitno je da posle toga više ništa nije bilo isto.

Slušao sam ja bluz i ranije, onako usput, ne baš potpuno svestan šta je to što mi se tu sviđa, ali na tom koncertu moja ljubav ka toj muzici je buknula kao da je neko balonom benzina polio logorsku vatru.

Ubrzo nakon toga sam otišao na prvi VoxStock i više nije bilo nazad.

Svi beogradski bluz klubovi su postali redovna mesta za izlazak. Vox je bio druga kuća.

Većina beogradskih bluz bendova su postali poznata lica.

Neki divni ljudi sa svirki su postali prijatelji.

I sve to vreme, od gomile ljudi sam slušao komentare “Ma dobra je to muzika ali nekako depresivna”.

Ja u životu nisam izašao tužan sa bluz svirke. Čak i kada sam otišao depresivan obično sam izlazio mnogo bolje raspoložen.

A nasmejana lica ljudi koji do kasno u noć đuskaju na svakom VoxStocku, na Ski stazi, govore da je bluz muzika u kojoj je itekako moguće uživati.

Naravno, stvar je ukusa, ne volimo svi iste stvari.

I da, bluz se često bavi nekim teškim životnim temama.

Međutim meni je bluz mnogo više od muzike.

Bluz je stav i pogled na svet.

Bluz je snaga da se suočiš sa svojim najtežim trenucima.

Bluz je sposobnost da se isplačeš i zapiješ zajedno sa tugom i nakon toga da joj se nasmeješ u lice i nastaviš dalje.

Mene bluz ume da izvuče iz bedaka. A ume i da me nasmeje kada sam fenomenalno raspoložen.

I što ja sve ovo pričam?

Naziv bluz je od engleskog izraza “blue” koji znači tužan. I koristi se generalno kao termin za neke teške trenutke.

Najlakše je pobeći od svojih teških trenutaka. Zatvoriti ih negde, sakriti, ignorisati ih u nadi da će nestati.

I u tom procesu sami sebe gušimo, lažemo, mučimo. Vreme prolazi a mi nismo odmakli nigde i problemi su još tu.

I šta god da se dešava nije ni prvi a ni poslednji težak trenutak. Treba ih samo prepoznati i prihvatiti i shvatiti da ne treba da se borimo sa njima.

Tuga je skroz ok, bedak je skroz ok, smor je skroz ok.

Teški trenuci dođu i prođu. Dokle god ih pustimo da odrade svoje i da odu dalje, skroz je ok.

A onda nabacite osmeh i krenite dalje.

Za kraj, predivni Buddy Guy

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>