Category archives: 100 reči u 100 dana

#95 Šta želiš da budeš kada porasteš?

Kada vas je poslednji put neko to pitao? Pretpostavljam dok ste još bili dete. Eventualno tokom osnovne škole.

What-Do-You-Want-To-Be-When-You-Grow-UpSećate li se šta ste mu tada rekli?

A da vas sada pitam?

Da li biste znali da mi odgovorite?

Ili ste možda u međuvremenu odrasli pa mislite da pitanje nema smisla? :)

Ja mislim da nikada nismo dovoljno odrasli za ovo pitanje.

Uvek ćemo imati to “odrastanje”. Bilo to zaista prelazak iz doba deteta u doba odraslih ili prelazak iz doba mladih u srednje doba, iz srednjeg u starije, iz starijeg u “ne verujem da si još živ” doba :D

I dokle god imamo prostora za odrastanje uvek imamo prostora za promenu, prostora da naučimo nešto novo, da budemo nešto novo.

Iako je većina ljudi nekako pomirena sa sudbinom i misli da je to gde su sada i to što rade sada to što im je negde zapisano do kraja života.

Ako nisi(dozvolio sam sebi da pređem na ti) među tim ljudima, ako i dalje želiš nešto bolje i više za sebe, ako i dalje misliš da je promena moguća, iako možda ne znaš šta je to više i bolje, imam pitanje za tebe:

Šta želiš da budeš kada porasteš?

#94 Okasneli tekst

on-timeOvo je prvi tekst na blogu koji “kasni”.

O NEEEEE!!! Propast, drama, panika..

Pa ne baš.

Za početak, zašto “kasni” pod navodnicima.

Većina ljudi kada kaže danas misli od ponoći do ponoći. I čim otkuca 12 uveče već je sutra.

Ja ne gledam stvari tako. Meni je danas od kada sam ustao do kada sam legao.

A šta ako se desi, a desi se povremeno, da ne legnem pre svitanja? Ništa, kada svane onda je sutra. Tj. novo danas.

Dakle, dan kreće ili kada se ja probudim ili kada svane, šta god se prvo desi.

Tako da ovaj tekst u stvari ne kasni, pošto je meni i dalje danas. Ali znam da ima ljudi koji bi gunđali oko detalja, pa sam rešio da se objasnim.

Druga stvar, zašto mislim da nije bitno i ako kasni.

Ovo je 94 tekst na blogu. DEVEDESET ČETVRTI. Čisto da naglasim da vam bude jasno.

Svaki dan u prethodna 93 dana sam pisao po tekst. I kada sam bio na putu, i kada sam izlazio i kada sam radio po ceo dan. Bez prekida.

Danas je bio dug dan, svašta nešto zaređalo i nisam stigao da napišem tekst ranije. Nisam najsrećniji zbog toga ali dešava se.

Život često ne prati naše planove i raspored i to je skroz ok. Samo mi treba da se još nerviram oko toga.

Ono što znam je da će sutra biti 95, zatim 96 i tako dalje do 100.

I to mi je mnogo bitnije nego to što je sada 00:15.

One percenterZa mnoge stvari u životu se tako nerviramo i traumiramo zato što nešto nismo stigli, nismo uradili, nije bilo na vreme.

Umesto da budemo ponosni na sve one trenutke kada je bilo na vreme i fokusirani na to da u sledećoj prilici bude na vreme.

Radije bih da 1 u 100 bilo čega okasnim, omašim, preskočim i slično, nego da sledećih ko zna koliko budu pod nervozom i pritiskom zato što jedan nije bio po pravilima.

I ako je za utehu, tekst ima preko 300 reči, tako da vredi za 3 :D

#93 Život je čudan i predivan

“Život je čudan i predivan”.

Luka, prvi couchsurfer koga sam hostovao mi je ovo rekao u jednom razgovoru. Ima tome preko 4 godine.

Tada sam klimnuo glavom, složio se ali mislim da sam tek skoro skapirao koliko je to istina.

Čudan, zato što se čudne i neočekivane stvari dešavaju. Lepe i ne tako lepe, ima gluposti, ali ima i čuda koja nam menjaju život.

Predivan zato što je prepun predivnih momenata, predivnih ljudi, predivne muzike, prirode, dešavanja, iskustava, mnogo toga.

plan_thinkingip1Život ima neki svoj ritam, neki svoj raspored i plan. Koji se ne poklapa uvek sa našim planovima.

I tu onda nastaje konflikt. Umesto da se prepustimo vožnji, mi bi da idemo pravo kada put skreće, mi bi da stanemo kada život kreće da ubrzava, da pređemo na nečiji tuđi put umesto da uživamo u našem.

Neke sjajne stvari koje su mi se desile u životu, čak bih rekao većina, u poslednjih par godina su se desile “same od sebe”.

Kada kažem same od sebe ne znači da sam sedeo i vrteo palčeve i čekao da se nešto desi. Ne, bio sam vrlo aktivan, radio, družio se, učio nove stvari.

I dok sam se ja bavio tim nekim stvarima, mnoge druge stvari oko mene su se promenile, bez da sam ih ja direktno i aktivno jurio.

enjoy-lifePoslovi, putovanja, neka sjajna iskustva i neki divni ljudi koji su se pojavili u mom životu kao da su čekali da im dopustim da se pojave.

Jer često je sam to potrebno, da dopustimo životu da ide svojim tokom.

Da imamo malo strpljenja za neke stvari i da prestanemo da spotičemo sami sebe trudeći se previše.

Što reče jedna moja draga drugarica danas, baš na temu strpljenja i mog komentara da iako znam da valja biti strpljiv to nikako da mi se skroz slegne.

“zato ja kažem, bolje je kad se malo neko leto više u životu slegne :) shvatiš da je lepo :) da je život čudo :) da će doći šta god treba :) jedriti u međuvremenu..to je čar i draž i lepota :)

I zato jedrite i uživajte u svim čarima i lepotama :)

A šta treba će, kada mu bude vreme, već nekako naći svoj put do vas.

#92 NE već imate

Imate li hrabrosti da tražite ono što želite?

Da kada sa prijateljima odlučujete gde ćete predložite da odete negde gde se vama ide?

ask-for-it1Da pozovete zabavnu devojku na dejt?

Da tražite od mame da napravi vaš omiljeni kolač?

Da pitate za povišicu na poslu?

Rećićete da ne mogu da poredim ove razne situacija i možda ste donekle u pravu.

Samo što nije poenta u situacijama već u tome da li se zauzimate za sebe, koja god da je situacija.

Sedenje i vrtenje palčeva nikome ništa donelo nije. Gledanje u zid i nadanje takođe.

Plašimo se da ne dobijemo NE ne shvatajući da ga već imamo.

Ako ne pitamo, negativan odgovor se podrazumeva.

A ako pitamo, možda nas to DA koje želimo iznenadi.

I zato pitajte, tražite, izrazite intersovanje, šta god da je potrebno. Samo možete da dobijete.

#91 Međuprostor

Pisao sam malo o motivaciji i kako svi imamo neki svoj način i neki svoj pristup.

Jedna od razlika je da li nas motiviše da idemo ka nečemu ili da idemo od nečega.

Dosta dugo sam bio u situaciji da idem, tj. bežim, od nečega. Bio sam nezadovoljan koječime i hteo sam da odem što dalje od toga.

I uglavnom sam uspeo, moram da priznam. Što ima i svoje dobre i svoje ne tako dobre strane.

Dobro je to da trenutno nemam od čega da bežim. Ok, ima još stvari koje bi mogle biti bolje, ali ništa više nije toliko “strašno” kao što je bilo ranijih godina i generalno sam vrlo zadovoljan životom.

got motivation?Ne tako dobra stvar je što hvatam sebe da mi nedostaje motivacije za neke stvari.

Kao da sam navikao da bežim od nečega i sada, kada sam pobegao od većine stvari koje su me mučile, kao da mi idenje ka nečemu još bolje nije dovoljna motivacija.

Ponekada jeste, ali najveći deo vremena imam utisak kao da sam na nekoj ničijoj zemlji. Pobegao sam od čega sam imao, a nisam se još prebacio na to da me motiviše idenje napred i onda nekako plutam i tražim gde ću i šta ću.

Ko zna, možda je ova pauza deo procesa. Možda mi treba da se odmorim i da se neke stvari još slegnu da bih mogao da krenem dalje sa još više snage.

Samo je malo neobično, posle nekoliko godina vrlo aktivnog i motivisanog rada na sebi naći se u situaciji gde nekako nemam volje da se cimam više.

Srećom, pojavljuju se polako neke ideje i neki pravci koji me polako vuku ka sebi, tako da verujem da će i ovo proći i da ću naći svoj novi put.

A dotle, trudim se da uživam u međuprostoru.