Category archives: komunikacija

#90 Čitanje misli

Ponekad imam utisak da nam je, nama ljudima, čitanje misli postalo jedan masovni hobi kojim se svi bavimo a da toga nismo ni svesni. I što je najgore prilično sam siguran da je tako oduvek bilo.

mind-reading-120131-676450-Društvena samo bića, interagujemo sa drugim ljudima svaki dan i neminovno je da dođe do situacija kada neko odreaguje na način koji nam nije po volji.

Poslovni partner odustane od dogovorenog plana ili promeni priču u sred pregovora.

Devojka sa kojom je naizgled sve išlo super nas odbije.

Najbolji prijatelj na neki bezazleni komentar skoči kao oparen i krene da se svađa sa nama.

I gomila drugih.

U tim situacijama ono što najčešće radimo je da pokušavamo nekako da skapiramo zašto je ta osoba tako reagovala. Sve što znamo o osobi provrtimo ne bili došlo do razloga, a često, nesvesno, dodamo i dosta svog sadržaja u taj proces i onda pravimo pretpostavke koje uzimamo kao činjenice.

I onda nastanu problemi u komunikaciji. Gle čuda.

Ok, nekada možemo dosta sigurno da pretpostavimo o čemu se radi.

Ako nekome ponudite poslovnu ponudu za koju znate da mu se ne isplati i on odbije, recimo da imamo dobru ideju zašto je to uradio.

Ili ako znate da je neko osetljiva ne neku temu a vi pričate o tome na način koji mu ne prija, možete razumeti zašto je grubo odreagovao.

communicating-with-nlpMeđutim, uglavnom nemamo pojma zašto su ljudi reagovali kako su reagovali.

Svi reagujemo na svet oko sebe iz svoje mape, tj. iz svoje pozicije u mentalnoj mapi sveta koju imamo. A tu mapu kreiramo tako što informacije koje propuštamo kroz raznorazne filtere naših uverenja, stavova, brišemo šta nam ne odgovara, ubacujemo ponešto svoje, menjamo informacije da se uklope u našu sliku sveta.

I apsolutno je nemoguće da neko stekne potpunu sliku sveta koji mi imamo u svojoj glavi. Uz odgovarajuću obuku i dosta vežbe možemo da uvidimo deo, ali to je opet samo deo.

Nekada nam taj deo pomaže da skapiramo zašto neko misli i radi kako misli i radi. Nekada ne.

Imaju ameri jednu izreku “When you assume you make an ASS out of U and ME”. U slobodnom prevodu “Kada pretpostavljate pravite budalu od sebe i mene”.

Neću vam reći da batalite pretpostavke i “čitanje misli”, suviše smo navikli na to da bi mogli da prekinem odjednom.

Samo bih vas zamolio da obratite pažnju i primetite kada to radite. I ako ste u mogućnosti pitajte ljude zašto su reagovali kako su reagovali, zašto su rekli šta su rekli, zašto su se osetili kako su se osetili.

Naučićete mnogo o njima. A ako ste vi bili deo te interakcije, možete da naučite i mnogo o sebi.

I sledeći put ćete moći bolje da im “čitate misli” :D

#49 Iskrenost

Par ljudi mi je pohvalilo blog uz komentar “sviđa mi se što je iskreno”.

honestyI obično sam odgovarao sa “hvala, trudim se da bude”.

Međutim pre neki dan sam se uhvatio u sred te rečenice i skapirao da pričam gluposti.

Jeste iskreno, ali ne zato što se trudim. Nema potrebe da se trudim ako je iskreno, prosto samo pišem ono što mislim.

Da bi bilo neiskreno, e za to bih morao da se potrudim dobrano. Da ispričam neke priče koje nisu moje, to bi bilo zahvetno.

Kao i u životu, mnogo je lakše biti iskren. Ne moraš da pamtiš laži, ne moraš da se pretvaraš, ne moraš da strepiš da će te neko provaliti.

Da, desiće se da se ljudima ne sviđa tvoja iskrenost, da se ne slažu, da im ne prija. Da li bi radije da im se smeškaš i podilaziš i da te zato vole?

E sad, biti iskren ne znači da ću uvek i sve da kažem.

Da li je ne reći nešto i isto kao slagati? Ne znam, nisam skroz načisto sa time.

Rekao bih da nije, mada ima situacija kada može da ima iste posledice.

Mislim da ne mora baš uvek sve da se kaže. Setim se ponekad kurtoazije, kurtoafrika i tih stvari pa pohvalim neku tortu koja mi se ne sviđa, cipele koje u životu ne bih dotakao a kamoli obuo i slično.

Tu se sad postavlja pitanje gde se povlači granica između tih sitnih, belih, laži i nekih ozbiljnijih.

Na to nemam odgovor. Nekako intuitivno znam šta mi je ok a šta ne i teško bih mogao da definišem tu liniju.

Ako se neko obukao kao idiot i izlazi uveče, možda i ne moramo da mu kažemo.

Ako se obukao kao idiot i ide na razgovor za posao, možda bi valjalo da skrenemo pažnju.

U svakom slučaju, ja nastavljam da pišem kao i dosada.

A i vi nastavite da komentarišete kao i do sada, uz pohvale i kritike, dokle god ste iskreni i ne vređamo se dobri smo :)

#48 Pekar, lekar, apotekar..

Juče na ručku sa kolegama nešto pričamo i kolega na nešto što sam rekao, ne sećam se više ni šta, prokomentariše “kao i uvek sa tobom, između ostalog”.

Wearing-Multiple-HatsZabagovao sam se na trenutak, dok mi nije objasnio da je primetio da često kada pričam šta radim i čime bavim dodam “između ostalog”.

I stvarno, kada sam porazmislio vidim da je čovek u pravu, to “između ostalog” mi je postala uzrečica.

Znate kada upoznate nekoga i oni vas pitaju šta radite?

I vi onda kažete “ja sam programer/doktor/aritekta/pisac/muzičar/pekar/lekar/apotekar..” i ljudi uglavnom klimnu glavom sa razumevanjem.

Ako ih baš zanima možda pitaju nešto dalje ali obično je to imenovanje profesije bila glavna informacija koja im je trebala, da mogu da vas stave u neku kutiju, sa etiketkom i da znaju šta da očekuju od vas.

Naravno, sve su to vrlo grube i neprecizne generalizacije i stereotipi, niti su svi lekari isti, niti svi političari, niti svi advokati. Programeri posebno.

Ali smo nekako naučili i navikli da klasifikujemo ljude po tome šta rade, šta nose, šta slušaju, šta čitaju, da li čitaju i slično.

I zato mi je to “između ostalog” toliko ušlo u rečnik, potpuno nesvesno, moram da priznam.

Prosto šta god da kažem nekako mi više nije dovoljno, samo je delić onoga što ja jesam. Realno, ma koliko pričao neću moći nikada nekome da se potpuno objasnim, ali ne moram sam sebe da etiketiram sa po jednom etiketom, drugi će to već uraditi za mene.

Mada često ni to “između ostalog” nije dovoljno da ljude zainteresuje tako da sam skoro krenuo da na pitanje “šta radiš?” odgovaram pominjanjem raznih stvari koje radim.

Programiranje, coaching, smeh joga, ukulele, couchsurfing, sangrijada.. između ostalog :D.

Ne pričam uvek sve, naravno, zavisi od inspiracije, ali jako retko u poslednje vreme kažem samo jednu stvari.

I možda ponekoga udavim i može nekome da deluje da samo nabrajam stvari da bih izlgledao mnogo važan i zauzet ali iskrslo je par interesantnih razgovora iz tih mojih nabrajanja, dosta više nego iz “ja sam programer”, tako da ću nastaviti.

A vi probajte sledeći put da na pitanje “šta radiš?” odgovorite nešto drugačije ili više nego inače i javite kako ste prošli.

#44 Trud, cimanje ili nešto treće

Pričam skoro sa drugarom oko toga kada je nešto što radimo cimanje a kada nije.

miscommunicationI skapiramo da dosta drugačije definišemo reč cimanje.

Njemu je cimanje sve što zahteva neki trud.

A meni je cimanje sve ono što moram da uradim a ne sviđa mi se.

Priprema za smeh joga čas ili pisanje bloga mi nije cimanje dok recimo usisavanje i brisanje prašine jeste.

I tu dolazimo do jedne jako bitne stvari, a to je da različitim ljudima iste reči/pojmovi znače različite stvari.

Svi znamo šta je “stolica”.

Ok, možda ne mislimo svi na baš istu stolicu, ima ih raznih veličina, boja, oblika i slično ali jasno nam je čemu služi.

Ili recimo “lopta”. I njih ima raznih, za razne sportove, ali opet svi znamo šta je lopta.

Kao što vidimo i tu ima prostora za razlike, a to je posebno izraženo kod reči i pojmova koje se odnose na stvari koje ne možemo da dodirnemo, šutnemo niti stavimo na policu, tj. na nematerijalne pojmove.

Recimo Ljubav, poštovanje, sloboda, odgovornost, sigurnost.. mogu različitim ljudima imati potpuno drugačija značenja.

Uzmimo za primer već pomenutu stolicu i dodajmo joj jednu reč.

Recimo “fensi stolica”.

Šta znači “fensi”?

Neko će pomisliti na ultramoderne ergonomske stolice od najnovijih materijala sa milion podešavanja.

Neko će pomisliti na kičaste barokne stolice.

A nekome možda padne na pamet sasvim obična stolica, samo pozlaćena.

Uz već postojeću konfuziju oko tipa stolice smo dodali nešto još nejasnije i stvorili neverovatne mogućnosti za konfuziju.

Zato često upadamo u probleme u komunikaciji kada na izleda pričamo o istim stvarima i koristimo iste reči a mislimo o potpuno nečem drugom.

I kada skapirate da pričate sa nekim a možda nije najjasnije o čemu pričate najbolje što možete da uradite je da postavite pitanje

“Šta za tebe tačno znači sloboda/ljubav/poštovanje..?”

Možda neko pod terminom sloboda podrazumeva ono što bi vi nazvali mogućnost izbora. Ili čak odgovornost.

Svašta, zašto bi neko tako razmišljao, pa znamo svi šta je sloboda?

Naravno, svi za sebe znamo šta je sloboda, samo možda moja sloboda nije ista kao i vaša.

I zato pitajte ljude šta misle i možda se iznenadite koliko stvari postaju jasnije.