Kalkulus

Ja ne mogu da radim u tišini. Uvek mora da se vrti neka muzika u pozadini ili makar da se nešto dešava. I dok sam učio u čitaonici, odgovaralo mi je to što uvek neko šapuće, neko se šeta, parket škripi..

Pored toga što mi tišina smeta, muzika mi je jedan od glavnih izvora energije. Ništa, ali apsolutno ništa ne može tako da me oraspoloži i napuni energijom kao dobar ritam. Pri čemu pojam dobar ritam i dobra muzika jako zavise od trenutnog raspoloženja. Na poslu podjednako slušam metal, bluz, funk, soul, swing i razne druge žanrove, vrlo često ih mešajući tokom dana. Ljudi se uvek začude kada vide moju playlistu i stvari koje skidam sa neta, pošto uglavnom ima vrlo malo mainstream muzike.

Ima naravno stvari koje maltene uvek mogu da slušam, kao recimo instumentale Vinnie Moore-a i u poslednje vreme Nouvelle Vague ali i stvari tipa Rokeri S Moravu koji su zaista za posebne prilike

Šta vas pokreće?

Sinoć je u KSTu bilo SPEKTAKULARNO. Muzika, maske, atmosfera.. jednostavno najbolja masovna žurka na kojoj sam bio.

Od muzike smo čuli veseli Irish Stew, odlični Električni Orgazam, nešto malo Tomislava Čolovića i prosto fenomenalni Band X(AC/DC tribute). Momci su nas potpuno oduvali i za sve ljubitelje AC/DC preporučujem da posetite KST 20. februara za kada su obećali  2 ipo sata svirke.

Što se maski tiče tu je bilo svega i svačega. Gomila doktora kao i uvek(zezao sam ih da mogu da organizuju sindikat), povećan broj pirata(filmovi su čudo ), nekoliko grupica partizana i partizanki, Snežana(bez 7 patuljaka), mladenaci, kaktus, masa vila, nekoliko trandži(neki su bili zabrinjavajuće dobri), milion arapa  i toliko drugih živih i neživih stvari da ih je teško sve nabrojati. Moji favoriti su definitivno Usagi Yojimbo, Kralj Pacova, Venus Vilijams, Papa, Pahomije i Rambo.

A sad se treba odmoriti za večerašnju svirku, a sutra.. ma koga briga za sutra, nije da se nešto bitno dešava

Moram priznati da mi ovaj kraj godine nikada nije bio naporniji. Da li je zato što je ovo prva godina kako imam full time posao iil šta je, nemam pojma.

Prvo višednevne pripreme za slavu, pa slava, pa radna subota, pa blejanje do 4 ujutru iste te subote, generalno nespavanje.. skroz se raspadam. Srećom, ne radim 5 dana, pa će biti prilike da se odmorim.. valjda

Napravio sam sebi plan i program od petka do ponedeljka, biće vrlo veselo. Izgleda otprilike ovako

• Petak - svirka u Living Roomu, Blue Family
•  Subota – KST Maskenbal, a pre toga možda Vox Winter Blues
• Nedelja – Kuglaš, Chubbchubbs i Raw Hide a preko dana možda banem i na session ekipe sa www.muzicki-forum.com
• Ponedeljak – nova godina

Sve u svemu, ko preživi pričaće(ili u ovom slučaju pisaće )

Red je da i ja  prozborim koju na temu BlogOpena

I pored malog odziva ljudi, meni je bilo skroz ok. Predavanja momaka iz Blogorole i Stephanie Booth su bila jako zanimljiva, a radionice su bile pristojne, iako u principu ništa preterano novo nisam saznao.

Generalno, najbolji deo je bilo sedenje u kafiću nakon cele manifestacije.  Jeste da smo u početku svi bili nešto raštrkani, ali posle se društvo smanjilo i integrisalo tako da je bilo jako fino. Mislim da bi ovako neki neformalan način druženja bio mnogo korisniji i zanimljiviji za sve od sedenja na predavanjima. Ne mislim da bi ih trebalo ukinuti, ali ih definitivno treba skratiti i potruditi se da sva budu na istom nivou.

Ja sam nakon svega sa društvom iz Photon Tide-a otišao na svirku benda Osmi Dan i fenomenalno se proveo,  tako da sam kući stigao tek oko pola 8 ujutru.

Sve u svemu, jako fino proveden u Novom Sadu. Da sam ostao još koji sat sakupio bih cela 24 sata

Vikend je počeo sasvim obično, petak veče uz pivo sa društvom. Posle piva šetnja do Gajbe, kluba na Vračaru, gde smo problejali neko vreme i rasturili se. Ništa što bi nagoveštavalo šta me čeka za vikend.

A onda je došla subota. Već sam se dogovorio sa drugaricom da idemo do VOXa, da slušamo Raw Hide. Prethodne nedelje smo u Kuglašu uhvatili samo početak, ali smo na žalost morali da idemo ranije pa smo se sada nameračili da nadoknadimo taj propust. U VOXu standardna gužva, uz malo nestandardnu posećenost mladog ženskog življa što je samo doprinelo veseloj atmosferi.

Čim su muzikanti krenuli da se nameštaju video sam da neće biti standardna svirka. Umesto Joce Ilića, pevača i usnog harmonikaša, pojavili su se Giba, Damir i Don Giovanni što je obećavalo jako dobru svirku. Početak svirke je pripomogao i Ceka, otpevavši par pesama a ostatak je, uz standardno odlične Staneta, Darka i Pačeta, bio prava poslastica za sve ljubitelje dobrog gitarskog zvuka.

Samo to je bilo dovoljno da vikend bude odličan, ali je nedelja veče tek bila predamnom. Bend Chubbchubbs je slavio 1 rođendan i to se nije moglo propustiti. Na prethodnoj svirci su me totalno kupili pesmom “Ain’t no sunshine” i očekivao sam još jednu dobru svirku. Nisam imao pojma šta su nam pripremili.

Kada smo stiglo oko pola 10, Kuglaš je već bio dobrano pun. Nalećemo na neke članove benda od kojih čujemo da su nas očekuje pravi spektakl. Nakon tri predgupe(odlični Chillout, vrlo dobri ali malo previše besni The Schtrebers i fenomenalni Aetar), na binu izlaze Chubbchubbs i razvaljuju od svirke. Jako dobar repertoar(Muse, Smak, Bill Withers, Ray Charles..), odlični ženski vokali i ogromna pozitivna energija su razlog zbog kojih ću ovu svirku definitivno pamtiti. Mogu samo da zamislim kako će zvučati za sledeći rođendan

Sve u svemu, odličan vikend i odlične svirke na kojima sam napunio baterije za novu radnu nedelju, možda čak i dve