Category archives: putovanja

1 na 1 sa gradom

Jeste li se ikada sami šetali nepoznatim gradom?

Gledajući po prvi put nepoznate zgrade, koračajući prvi put nepoznatim ulicama, okruženi nepoznatim ljudima.

I kako ste se proveli?

Da me je neko pitao pre 5-6 godina, da li bih voleo da se sam prošetam raznim evropskim gradovima rekao bih da, ali, da budem iskren, ne bih bio baš srećan što ću sam šetati.

Sada, posle ne malog broja gradova kojima sam prošetao sam, moram da priznam da mi je ideja sve draža i draža.

Da se razumemo, super je obilaziti grad u društvu. Još ako imate nekog lokalnog da vam pokaže stvari koje inače ne bi videli, to je apsolutno sjajno.

Glavna razlika je što vam u društvu drugi ljudi skreću pažnju na sebe i na stvari koje su njima zanimljive i onda nekada propustite stvari koje biste, da ste sami, primetili ili im posvetili više pažnje.

Pri čemu ovde ne postoji bolje ili lošije iskustvo, samo drugačije.

Ima nešto posebno u tome kada ste 1 na 1 sa gradom.

Iako kada krenem u istraživanje novog grada uglavnom imam makar okviran plan šta bih voleo da vidim, ne držim ga se kao pijan plota i reko kada ga u potpunosti ispoštujem.

Vremenom sam shvatio da je nemoguće obići sve i da umesto trčanja kroz grad i lupanja recki na spisku mnogo više uživam kada se opustim, ne mislim na vreme i pustim da me grad vodi.

Šta mislim pod time da me grad vodi?

Mislim pre svega na slobodu da pratim svoj osećaj i trenutnu inspiraciju.

Na “besciljno” lutanje nepoznatim ulicama izvan turističkih ruta, gde je lutanje samo sebi cilj i svrha.

Na promenu puta ako iza čoška naletim na nešto zanimljivo.

Na cipele obešene po strujnim kablovima u polupraznim uličicama oko Camden Marketa.

around Camden TownNa svakodnevnu popodnevnu dremku u parkovima u Istanbulu.

Na neplaniranu pauzu na vidikovcu iznad Tbilisija tokom koje sam napisao pesmu o Putnickoj kuci.

Na usputne razgovore sa random ljudima, na lokalne birtije na koje nabasate slučajno i sve one sitne detalje i događaje na koje naletite lutajući a koji govore mnogo o gradu i životu u njemu a koje nećete videti na glavnom gradskom trgu, u najpoznatijem parku ili ispred poznatog pozorišta.

Imaju i trg i park i pozorište nešto da ponude i potrudim se obiđem i njih(i uradim poneki selfie :D), ali to iskustvo je nešto što svi koji dođu u grad imaju.

Ja ipak volim da upoznam grad malo drugačije, malo intimnije, i lepe i prljave delove.

A to se najbolje radi kada dopustite sebi da se izgubite, sami sa sobom i ulicama koje vas vode ko zna gde.

P.S. Hvala @milospetrovic i @pufn1ca na inspiraciji za tekst :)

#82 Dan posle

Mislim, dan posle putovanja. Mada, tehnički, tek danas sam doleteo, tako da je deo dana otišao na putovanje nazad ali.. ma znate.

Kao i obično umoran, pun utisaka, žao mi što sam otišao iz Tbilisija, drago mi što sam se vratio u BG a realno ni sam još nisam skroz svestan šta mi se desilo.

Tbilisi_city_that_loves_you

Pri čemu pod time mislim to da sam se vratio u “realan život”. Mislim da će to da mi legne tek sledeće nedelje prvi radni dan.

Još mi je na umu jučerašnje veče. Neopisivo mi je drago što sam, zaista igrom slučajnosti, naleteo na pola ekipe iz kuće sa kojom sam blejao prethodne nedelje. Pavel i Aga i Kristof, blesavi poljaci, Naćo, sjajni španac, Milana iz Kluba putnika, cak i gruzijac koji nam se pridruzio na Smeh Jogi, sve su to ljudi zbog kojih je ovaj put bio toliko predivan. Lepo smo se ispozdravljali, ismejali “slučajnosti” koja nas je opet spojila, pa ćemo se već videti negde ponovo.

Pričao sam danas bratu neke detalje sa puta i kroz to sam skapirao koliko se stvari promene za 10 dana.

Kada sam došao nisam pojma ni gde idem, ni kako da se sporazumevam sa ljudima, ni šta ću da radim tih 10 dana, ništa. Mislim, imao sam neke ideje, ali sam opet kročio u nešto skroz novo i nepoznato. Jedino što mi je bilo poznato je sama Putnička kuća, mada je opet ovo nova verzija iste priče.

Juče, kada sam krenuo iz Batumija nazad za Tbilisi i posle do aerodroma, sam nekako bio svoj na svome, potpuno siguran u sebe. Prestopirao sam pola zemlje, upoznao neke ljude, znam da mogu da pričam sa ljudima i da se koliko toliko razumemo, spreman sam da se cenjkam za prevoz dok ne dobijem ono što hoću, znam šta valja da se jede, znam tačno gde idem.. potpuno druga sitacija. Za samo 10 dana.

I nešto što je do pre 2 nedelje bilo nepoznato, sada je poznato i vrlo drago.
passport stamps

To je ta radost putovanja, upoznavanja novih zemalja, ljudi, kultura, hrane.. kao da je svaki pečat u pasošu u isto vreme i pečat na našem umu, na našoj duši, koji nam širi vidike, obogaćuje nas za neka iskustva i otkriva nam neke nove stvari u nama samima.

I sada kada je ovo putovanje gotovo valja se pozabaviti nekim stvarima o kojima sam razmišljao tokom puta, kako bi taj “realni život” u koji sam se vratio, postao još bolji i lepši i uključio još više ovakvih predivnih iskustava.

Ostavljam vas sa pesmom o jednom zaista sjajnom gradu

#81 Poslednji dan u Gruziji

Kada sam dolazio sa aerodroma u pola noci ovih 10 dana je izgledalo tako dugo, a kao i uvek, prebrzo je proshlo.

Jutros sam po Batumiju jurio poshtu da porodicnom prijatelju kupim markice. Covek ima impresivnu kolekciju ali nema iz Gruzije. I naravno, fokusiran da uzmem njemu nisam uzeo za sebe :( No dobro, nije da ozbiljno skupljam markice, a mozda mogu da cimnem nekog od domacina iz kuce da mi donesu kada se budu vracali.
image

Klopa sa Markom i Gaid, novi, treci tip kacapurija. Ukusno ali malo slano, zbog sira, i podseca na vegetarijansku picu samo sa sirom.

Pozdravili, pozeleli sve najbolje i tako to. Oni odoshe u Botanicku bashtu pa na stop, ja do hostela po stvari pa na marshrutku sa sjajnom tablicom. Pozdrav za Kristofa :)
image

Posle jedno 2.5 sata, marshrutka staje na nekoj pumpi, ja izlazim na vazduh kada imam koga da vidim kako stopira na putu.

Ismejali se svi lepo, zakljucili da je ova zemlja premala za nas i opet se ispozdravljali uz komentar “vidimo se za 2 sata” :)

Srecom nismo se videli i svi smo stigli gde treba. A mi smo usput stali u lokalnu varijantu Predejana, da se okrepimo.
image

Jesam dobar deo dana proveo u putu ali sam uzivao u gruzijskoj prirodi i imao malo vremena da porazmislim o kojecemu.

Zakljucak je da bi ovo trebalo ceshce da radim. A da bi to uradio neke stvari valja promeniti. Tako da imam cime da se zanimam kada dodjem u BG.

Ostavio sam donaciju i uzeo ql bedz, mislim da mi bash ide uz sheshir :)
image

Odoh po neku late night hranu, da iskoristim shta mogu dok sam josh tu. Sledece javljanje iz Beograda.

Pozdrav Gruzijo, vidimo se nekom sledecom prilikom.

#80 Hrana, plaza, hrana

Sinoc tokom pljuska su u hostel pristigli Marko i Gaid tako da sam danas imao drushtvo. Takodje, slicno su proshli tokom stopiranja od Tbilisija dovde kao ja, pa mi je bilo lakshe zbog mojih 12 sati na putu.

Prva stvar, dorucak. Tj. prvo smo bezuspeshno trazili poshtu koja vishe ne postoji, a nakon toga je bio dorucak.

image

A za dorucak adzarijski kacapuri. Neobicno ali vrlo ukusno i jako jelo. Shto rece neko od njih dvoje “jelo za ceo dan”. I stvarno nas je drzalo do uvece.

Plan je bio da odemo do Sarpija, granicnog prelaza sa Turskom na kome ima fina plaza. 15tak km od Batumija, ide gradski prevoz, skroz ok.

Plan je u momentu promenjen kada smo stigli u Sarpi i videli koja je guzva i ludnica na granici, gomila kamiona, ljudi i buke. Odlucili smo da okrenemo nazad i odemo na prethodnu plazu koju smo videli usput shto je ispala prava odluka.

Uzgred, na 500m od granice, sa turske strane, vec ima dzamija.

image

U Goniu nas je opet docekala kamena plaza kao u Batumiju, sa besmisleno strmim i nezgodnim ulazom u vodu, ali mnogo bolje okruzenje. Manje ljudi, bez buke i predivna brda obrasla zelenilom. Uz prijatnu vodu bez talasa, prosto savrsheno.

Dobrim delom je bilo oblacno i taman kako treba ali je u jednom trenutku sunce sinulo i potrajalo dovoljno da se lepo izgori. No nema veze, taman za 2 dana kada se vratim u BG ce sve to biti divna boja :)

Nakon povratka, tushiranja i odmora red je bio na shetnju i potragu za klopom. Obishli smo sjajno sredjeno shetalishte uz plazu, sa svim mogucim sadrzajima, od luna parka, zmije za slikanje, kana tetovaza i tone kafica i nastavili da lovimo hranu.

image

Posle malo shetnje seli smo u restoran na coshku jedne od prometnijih ulica, stalno pun i dovoljno raspad da sluti na ok klopu. Po preporuci uzeo sam “ckmeruli”, piletinu u sosu sa belim lukom, puterom i ko zna cime josh. Vrlo ukusno i vishe nego dovoljno hrane za jednu osobu.

Nakon klope smo otishli da vidimo pevajuce fontane. Ok, ali ni blizu onima u Barseloni.

image

Sutra nazad za Tbilisi, da se malo predahne i pokupe stvari a onda kasno uvece pravac aerodrom.

#79 Crno je more

Dok smo dolazili ka Batumiju na trenutak sam se uplashio gde sam se to uputio.

Prolazili smo kroz Kobuleti, mesto severnije uz obalu koji je prakticno jedna ogromna ulica prepuna restorana, kafana, “hotela”, prodavnica.. pa svega, poshto je maltene sve u toj ulici.

Mracno, naizgled prljavo, guzva, na svakom koraku treshti neka ziva muzika, kapiram pandan nashim folk zvezdama. Jednom recju uzas. Pomislio sam da ako je Batumi makar malo nalik na ovo bolje da se odmah okrenem i vratim u Tbilisi. Ili bilo gde drugde.

Srecom pogreshih silno.

Kamiondzija koji me je vozio od Gorija do Khashurija mi je rekao da Batumi hoce da bude kao San Francisco :)

image

Batumi je jako lep grad. Posebno stari deo grada, sa malim kucama i uskim ulicama. Shablon za stari deo grada ali u nekom svom fazonu.

image

Plaza po kojoj je poznat me nije odushevila, kamenita je i prilicno neudobna za lencarenje ali je zato par pored predivan. Jako lepo uredjen sa gomilom sadrzaja, od fontana, do igralishta za decu, jezera za patkice i labudovr do stolova za stoni tenis i bilijar na otvorenom.

image

Malko juznije imaju josh jedan super park koji ima svoje malo vece jezero uz koje je jako prijatno blejati u hladu palmica i ostalog drveca

Na sve strane se neshto gradi. Od fensi tornjeva uz obalu, do nekih vrlo stilizovanih crkava koje sam video u dolasku i novih stambenih zgrada koje prave da se uklope sa okruzenjem, umesto da samo nalepe.metal i staklo.

Primetno je ogromno prisustvo rusa i turaka, kako po tome shta se prica po ulici tako i po gomili turskih restorana i shto je maltene sve napisano na gruzijskom i ruskom.

Sve u svemu skroz interesantno mesto. Pre svega turisticko, mada ima i par muzeja, pa ako budete u komshiluku svratite.