Category archives: putovanja

#78 Stop za pocetnike

Stop za pocetnike. I naziv i upozorenje.

Posle skoro 12 sati od kada sam krenuo iz Tbilisija, stigao sam u Batumi i hostel.

Zashto 12 sat za put koji marshrutkom traje 6?

- kasno sam krenuo. Malo lenjost, malo sam cekao da se neki ljudi probude da im se javim, malo lenjost :)

- ishao sam prvo do Mtshkete. Lepo, ali mi je pojelo dosta vremena

image

- u Khashariju me je kamiondzija,dodushe mojom greshkom, ostavio na ulazu u grad. A to nije dobro mesto za stop. Dok sam skapirao i otishao do bolje lokacije ode 2 sata

- izmedju Kobuletija i Batumija smo ishli vishe od sat vremena za nekih 23km. Neka kolona kamiona pod policijskom pratnjom se vukla i napravila haos

- verujem da sam napravio josh neku pocetnicku greshku

Ukratko, preziveo sam prvo stopersko iskustvo. Samo shto sam se istushirao i josh nisam skroz svoj, ali je bilo vrlo interesantno i svashta se naucilo.

Da li zaista “stop za pocetnike”? Ne,samo se valja malo bolje pripremiti nego ja danas.

Hocu li opet stopirati uskoro? Nemam pojma. Ako bude prilike i dovoljno dobar razlog shto da ne. Led je probijen :)

#77 Detalji i crtice

- I ovde ljudi izlaze iz busa kada vide kontrolu. Nishta posebno ali mi nekako bilo drago kada sam video

- njihovi sveshtenici takodje voze mercedese

- bolnica u Tbilisiju, jedna od boljih, ne daje pacijentima hranu. Drugarica zaglavila u istoj par dana i svaki dan smo morali da donosimo hranu

- imaju Subway a mi i dalje ne :(

image

- u gomili pekara koriste old style furune na podu. Sudeci po kvalitetu klope modernizacija im nije potrebna

- pre neki dan na semaforu proshla devojka sa Belgrade Beer Fest majcom, toliko sam zabagovao dok sam skapirao da je nisam pitao odakle joj

image

- Opet sam kupio sheshir. Peklo sunce ceo dan, mora covek da se zashtiti. A i ql je :)

#76 Zagrljaji i osmeh za sve

Danas je bio dan za dobre vibracije. Svi dani su bili dobri, ali ovaj danas je bio poseban.

Nakon 3 dana dogovaranja, danas smo konacno izashli u grad da grlimo ljude.

image

Dogovor je pao da krenemo od novog Mosta Mira pa smo se uputili ka istom, usput pokupivshi Subway kutiju za znakove.

Kako smo se piblizili mostu video sam da ima cuvar i pomislio da ce mozda biti problema, setivshi se da su nas sa Kalemegdana izbacili, ali sam se vrlo prevario.

Odlucili smo da znaci budu na vishe jezika, engleski, ruski, gruzijski I poljski, i iako je bio malo zbunjen kada nas je video cuvar se vrlo odushevio kada je video da pishemo i na gruzijskom i potvrdio nam da je dobar prevod. Nije hteo da se slika sa tablom, ali je pristao na zagrljaj :)

Proshetali smo od mosta do Trga Slobode i izgrlili gomilu ljudi, od turista do lokalaca, ljudi u radnjama i kaficima, mladih i starih. I kao i uvek osecaj je bio predivan. Gomila osmeha, zagrljaja i ljudi kojima je dan makar na trenutak bio malo veseliji.

U metrou, dok smo ishli iz vagona u vagon smo naleteli na neke misionarke koje su se odushevile idejom, slikale se sa nama i na kraju ruskinjama uvalile Knjigu Mormona na ruskom, uz komentar “ovo je zagrljaj u knjizi”.

image

Nakon toga, vec puni energije,  imali smo cas smeh joge. Iako vecina ljudi nije imala pojma o cemu se radi pridruzili su se i na kraju smo imali 10tak ljudi. Licno nisam najzadovoljniji svojim vodjenjem casa ali mislim da su ljudi uzivali. Josh uvek ucim, tako da je to skroz ok.

U jednom trenutku nam se pridruzio i random gruzijac koji nas je video da se smejemo i ucestvivao sa nama u nekoliko vezbi. Kada smo doshli do kucnih poslova je zapalio, ocigledno to nije njegov fah :)

Iako je bio plan da danas i sutra budem na roadtripu po Gruziji koji je zbog neplaniranih problema otkazan, jako mi je drago da sam sa ovim sjajnim ljudima proveo josh jedan dan.

Sutra mi je poslednji dan u kuci i iako mi je drago shto idem malo do mora, malo mi je zao shto idem. Olakshavajuca okolnost je shto vecina ljudi koji su trenutno tu i sa kojima sam se zdruzio takodje ide u ponedeljak tako da cemo sutra da se lepo oprostimo.

Ima josh par stvari za videti po Tbilisiju, sutra bih mogao opet da izigravam malo turistu :)

#75 Ljudi, slova, Internet

Mislim da sam pominjao ranije razlike izmedju solo putovanja i putovanja sa nekim . U kuci sam imao priliku da vrlo konkretno vidim razliku izmedju ljudi koji putuju sami ili u grupi od barem dvoje.

Ne svi, ali dobra vecina ljudi u grupama se drzi zajedno i ne druzi toliko sa ostalima iz kuce. Zajedno jedu, izlaze, cak i kada bleje u kuci uglavnom su zajedno.

Mi koji smo doshli solo smo se uglavnom zdruzili i dosta toga smo radili zajedno, od cirkanja u parku, obilaska grada do cestih zajednickih obroka. Shto je i jedna od najboljih stvari kada putujesh sam, nekako si upuceniji na druge i mnogo vishe ljudi se upozna.

I jedno i drugo ima svoje prednosti, da se ne lazemo. Nekada nisam u fazonu za solo shetnju a ne nadje se drushtvo i ume da bude malo bzvz. Ali takodje nekada bih najradije da se sam negde izgubim po ulicama, a ponekad ljudi sa kojima putujesh to ne kapiraju.

image

Inace, skoro sam naucio gruzijski alfabet. Fali mi josh par slova ali super je kada stanem ispred nekih, do juce, “hijeroglifa” i znam shta pishe. Ne znam uvek znacenje, ali se i to pogodi ponekad i tek je onda ql.

image

I moram da pohvalim Tbilisi, po svim metro stanicama i dobrim delom po centru moze da se uhvati “Tbilisi Loves You” wifi. Besplatan je pola sata dnevno koliko sam video, ali za brzu proveru maila i nekih informacija dok lutate po gradu taman.

#74 Novi prijatelji

Danas je bio dan za nove prijatelje. Raznih sorti :)

Krenuvshi bez nekog plana do marketa, za koji sam ocekivao da je lokalna pijaca a ispostavilo se da je natkrivena pijaca/buvljak koja se prostire i okolnim ulicama, nastavili smo na centru.

Shetajuci po starom delu grada naleteli smo na Agnjeshku, poljakinju iz kuce, kako prica sa nekim lokalcem koji nas je onda sve pozvao u ofis njegove firme, u suterenu obliznje zgrade, da nam pokaze zidove iz 1800.

Kada smo videli zidove ugurao nas je u kuhinju i ponudio nas domacim vinom. Koje nije bash bilo sjajno, da budem iskren.

image

Zatim smo upoznali ostatak firme i lokalnog slikara, cije slike im vise po ofisu, izbegli pilecu salatu ali nismo mogli da izbegnemo da krene sa nama da nam pokaze grad.

Lik je sve vreme bio vrlo prijateljski nastrojen mada malo navalentan. Srecom je potrajalo samo 20tak min, valjda je skapirao da nismo bash zainteresovani.

Kada smo izlazili iz firme naleteli sam na novog i malo drazeg prijatelja, preslatku crnu kerushu, koja kao da nas je cekala da izadjemo.

image

Blesavo stvorenje nas je pratilo celog dana, preko mostova i po brdima. Cak je i blejala sa nama dok smo satima sedeli na klupici na brdu koje gleda na reku Mtkvari i novi park i most Mira.

image

Na zalost morali smo da se rastanemo sa njom na metro stanici. Bilo je vrlo emotivno, odmah da vam kazem.

Jako lep dan sa sjajnim ljudima iz Putnicke kuce, potpuno neplaniran, ali to je deo sharma cele stvari.

BTW Nashao sam “string cheese”. Ko zna o cemu pricam zna koliko je to predivna stvar. I to u formi shtapica, prodaju u pivnici gde smo kupovali pivo, za grickanje, a ima ih i po pijacama i marketima.

image