Category archives: um

#85 Ovde i sada ili bolje sutra?

Juče sam završio tekst rečima “Jer već sutra je novi dan i nova prilika da uživamo u životu”.

here-and-nowA pre toga sam pisao kako “sutra nikome nije obećano”.

I šta je sad od ta dva? Ovde i sada ili sutra je novi dan?

Oba.

Čekaj, kako sad to?

Znam, ume da bude zbunjujuće, i ja se povremeno zabagujem sa time. Kada čujemo ovako nešto pomislimo da mora da bude jedno ili drugo i ne vidimo da je najbolje ako je i jedno i drugo. Plus još možda i nešto treće.

Ove ideje i misli nisu apsolutne istine, osim ako ih ne prihvatite kao takve, to su neki stavovi i uverenja koja nam mogu poslužiti ako znamo kada da ih iskoristimo.

Kao što nekad koristite kašiku a nekada viljušku i ove ideje imaju svoje mesto i svoju primenu.

Evo šta mislim pod time.

“Ovde i sada” nam govori da treba da koristimo svaki trenutak i sve prilike koje nam se ukažu, onda kada nam se ukažu.

Da ne čekamo savršen trenutak, da ne odlažemo stvari bez razloga, da ne traćimo svoje vreme uzalud. Vreme teče pa teče, na nama je da ga iskoristimo na najbolji mogući način.

Da budemo prisutni i fokusirani u trenutku u kome smo, umesto da lutamo u mislima ko zna gde i propustimo ono što nam se dešava sada.

keep-calm-tomorrow-is-another-day-3Juče je prošlo, sutra će doći ili neće, sadašnji trenutak je jedina stvar koju zasigurno imamo i valja uživati u njemu.

“Sutra je novi dan” je tu da nam da nadu i motiviše nas na duže staze.

Dešava se da trenutak u kome smo nije sjajan i ma koliko se trudili ne uspeva nam baš da uživamo u njemu. Ako bi pomislili da je taj trenutak sve što imamo, da nema sutra, mislim da bi kolektivno mogli da skočimo sa mosta i skratimo sebi muke.

Međutim, ako znamo da je trenutna situacija samo trenutna situacija, da će se promeniti i ipak očekujemo to bolje sutra, imamo zašto da izdržimo i izborimo se sa tim neprijatnim sadašnjim trenutkom.

Tako da uzmite ove ideje i stavove kao alate, koristite ih u pravom trenutku i videćete da mogu da naprave veliku razliku.

#68 Realnost je plastična

I reject your reality, and substitute my own
- Adam Savage

Kada sam prvi put čuo ovaj citat prvo mi je bilo smešno. Ha, blesavi Adam, zeza se sa nama.

Međutim, malo kasnije sam skapirao da uopšte nije smešno i da je čovek vrlo ozbiljan.

Iako deluje vrlo neozbiljno.

Šta je realnost?

reality-isRealnost je ono što mi mislimo i verujemo da je realnost. Ono što su nam tokom odrastanja rekli da je realnost i ono što smo tokom života prihvatili kao realnost.

I svačija realnost je samo njegova.

Možemo deliti neke delove te realnosti ako imamo slična uverenja i stavove i proživljavamo slična iskustva, ali svako od nas ide kroz svoju realnost.

Svako od nas ima jedan svoj svet u glavi u kome živi.

U knjizi “Reality is plastic – The Art of Impromptu Hypnosis” Anthony Jacquin kaze da realnost nije čvrsta i fiksna stvar, već da je plastična, da se može menjati i savijati i da je naša realnost u trenutku samo ono u šta u tom trenutku verujemo.

Ako možete da promenite ono u šta neko u trenutku veruje, možete da promenite njegovu realnost.

I upravo to on radi koristeći hipnozu.

Ako prihvatimo da je tako, to onda znači da ako promenimo ono u šta verujemo menjamo svoju realnost, zar ne?

A to nam daje mogućnost izbora.

Stvari i događaji su onakvi kakvi jesu.

Kamen je kamen, zgrada je zgrada, gužva u saobraćaju je gužva u saobraćaju.

Kako ih mi doživljavamo i interpretiramo, zavisi isključivo od nas i našeg mentalnog sklopa.

A na to možemo da utičemo. I time da promenimo našu realnost.

I ako vam se ne sviđa vaša trenutna realnost, zašto ne bi probali neku novu?

Ko zna, možda vas srećniji i uzbudljiviji život čeka već u susednoj realnosti, a vi toga do sada niste bili ni svesni.

#66 Kako da promenite uverenja?

Kako da promenite svoje uverenje?

core beliefsStalno pominjem uverenja, kako treba raditi na njima, kako trebe verovati u ono što želite da bi ostvarili a nisam pričao o tome šta zaista raditi po tom pitanju.

Juče sam gledao neki video o marketingu i promociji proizvoda i jedna od stvari koje je čovek rekao je da morate ljude kojima prodajete uveriti da i oni sa vašim proizvodom mogu da postignu rezultate o kojima pričate.

Isto tako je i sa našim uverenjima o bilo čemu.

Bitno je da sebi “prodamo” priču da mi to možemo.

Ima raznih pristupa za rad na uverenjima.

Raznorazne tehnike koje sam koristio, pre svega iz NLPa, na momente izgledaju kao da rade čuda. Neke možete koristiti sami sa sobom ali dosta bolje radi uz pomoć i podršku nekog coacha ili terapeuta.

Ovo jako lepo radi a dodatna korist je što često otkrijete i mnoga druga uverenja kojih niste ni bili svesni a koja vas možda koče u nečemu.

Jedna od tehnika koju sam koristio i za sebe i u radu sa drugima je ova vežba koju sam pokupio od Toni Robinsa. Ume da bude dramatična ali odlično radi, pa probajte.

Drugi pristup ide iz drugog smera. Umesto da prvo radite na uverenju, ljudi zagovaraju da prvo uradite to što želite, da se naterate, i kada vidite da radi uverenja će se sama promeniti.

Nisam previše često koritio ovaj metod, ali mogu da kažem da kada iskusite nešto ume da vam vrlo promeni mišljenje i uverenja o tome.

Treći način koji sam ja koristio je da čitam i slušam priče ljudi koji su već uraditi to što želim.

I ovo je nešto što ima neverovatnu moć da me motiviše i inspiriše. N

Neće možda odmah promeniti uverenja, ali je jako lep vid podrške na putu promene.

Verujem da ima još raznih načina za rad na uverenjima, ovo su neki koje sam ja isprobao i za koje znam da daju rezultate.

Na vama je samo da ih primenite :)

#33 Mnogo ti nešto misliš, a sve pogrešno

Što bi rekla Mica šalteruša iz onog Mićkovog snimka.overthinking

E tako i mi ponekad.

Na engleskom se to kaže “overthinking”.

Ne znam da li imamo mi neki dobar izraz za to, ali znam da smo vrlo dobro upoznati sa značenjem.

Krenemo da mislimo o nečemu, pa se zamislimo, pa preteramo i onda sve nekako ode na pogrešnu stranu.

I začas posla nešto prosto postane mnogo komplikovano.

Nešto što nam je do malopre izgledalo kao dobra ideja, postane loša ideja.

Neko sa kim smo se do juče slagali odjednom nam odjednom više ne deluje tako blisko.

Posebno kada su u pitanju odnosi sa drugim ljudima, poslovni ili privatni, vrlo lako se izgubimo u sopstvenim mislima.

Ako nismo pitali ili ako nam neko nije rekao zašto je nešto uradio ili ne, realno nemam pojma.

Možemo da nagađamo i pravimo pretpostavke bazirane na onome što znamo, ali postoji toliko drugih mogućnosti koje nam neće pasti na pamet, vrlo lako možemo da pogrešimo.

Nemojte pogrešno da me shvatite, razmišljanje je dobra stvar. Analiza situacije je dobra stvar.

Sve dok ne preraste u beskonačno vrtenje svih mogućih varijacija i mogućnosti bez kraja na vidiku, tada samo može da nas sludi. Te moglo je ovo, te moglo je ono, trebalo je ovako, a moda ipak onako, a šta ako uradimo ovo a zatim..

Kažu ljudi da je um dobar sluga a loš gospodar.

Zato pažljivo sa svojim mislima, ne dajte im da vas odvuku negde gde ne želite da budete.

#22 Mrzi me

Mrzi me da perem sudove.lazy

Mrzi me da usisavam.

Mrzi me da sredim slike od vikenda.

Mrzi me da.. štagod.

Koliko vas često baš mrzi da nešto uradite? Onako, iz dna duše vas mrzi.

Meni povremeno, moram da priznam.

Evo sada, nije da me mrzi da pišem, ali sam došao sa piva i nekako bih najradije da sednem i odgledam Game of Thrones.

Ali rekao sam da ću da pišem blog i obećao sam neke slike i šta sad.

Realno, ne moram, niko me baš ne tera. Ali hoću to da uradim. I za sebe i za druge.

I sednem tako da pišem i sređujem slike i desi se nešto neobično.

“Mrzi me” nestane. Kao da ga nije ni bilo, prosto neverovatno.

A u stvari je jako jednostavno.

“Mrzi me” je samo još jedna od priča koje sebi pričamo. A priče koje sebi pričamo kreiraju naša osećanja.

I zato kada krenete da radite šta god da vas je mrzelo, ako se fokusirate na to što radite, nemate vremena da pričate sebi kako vas mrzi.

Kada nema misli koje izazivaju loša osećanja nema ni loših osećanja.

I čak se desi da uživate u tome što vas je do malopre mrzelo.

Ok, nije baš da uživam u usisavanju i pranju sudova, ali ako se fokusiram na sam posao sasvim mi je ok.

A posle toga sam uvek vrlo zadovoljan sobom što sam to odradio.

I nije mi jasno što me je toliko mrzelo kada sam ga za čas završio.

Fora je, kada nas mrzi, samo da počnemo. Ma koliko sitno.

Samo ovaj hodnik da usisam. Samo ovih par tanjira da operem.

Fokusirani na to što radite.

Ako vas posle tih prvih par koraka i dalje mrzi, a vi batalite.

Uradili ste makar nešto, možete da budete zadovoljni.

A ako se desi da vam ipak bude ok i odradite posao do kraja, čestitajte sebi, zaslužili ste.

I sledeći put kada vas nešto baš bude mrzelo setite se kako ste prošli put samo počeli i ipak odradili posao.

I opet “samo” počnite.

Možda iznenadite sami sebe ;)