Category archives: um

#7 Razlika između znanja i razumevanja

Zamislite da nekome ko je ceo život proveo u pustinji, bez dodira sa tehnologijom tipa frižider, objašnjavate šta je sneg.

Možete kao pesmicu da ga naučite da vam ispriča šta je i kako nastaje. I kada ga pitate ponoviće vam i vi ćete zaključiti da je naučio.

I jeste.

Ali to ne znači da je zaista skapirao.

Ja poslednjih godina, od kad malo više čitam i učim neke nove stvari, dosta često ponavljam “Ma kapiram ja to racionalno, ali mi još nije leglo”.

Posebno kada su u pitanju neke teme vezane za naš um i emocije, kako funkcionišemo, kako misli, telo i emocije utiču jedni na druge.

Pročitam ja sve šta treba i budem prepametan i prepun inormacija. I opet, nekada mi nije baš sve potpuno jasno.

Ponekad, iako imamo sve informacije o nekoj temi, fali nam još nešto da bi zaista, suštinski razumeli o čemu se tu radi.

Nekada je to promena ugla gledanja na stvari.Od informacije do razumevanja

Nekada je to povezivanje informacija koje su ranije bile nepovezane.

Nekada je to iskustvo.

A nekada.. nešto sasvim deseto, što će vam pomoći da steknete punu sliku i uvid u suštinu stvari.

I kada se desi taj uvid, kada konačno razumete, sve postaje jasno u trenutku.

Sva pitanja, dileme i konfuzije nestaju, kao rukom odnešene.

Zamislite da onog lika iz pustinje odvedete na neku planinu i pustite ga da doživi i oseti sneg. Apsolutno će razumeti sve o čemu ste pričali.

Čak i ako zaboravi kako i zašto nastaje.

#6 “Neuspeh” i šta sa njim

Šta je za vas neuspeh?

Success quote Michael Jordan

Kako ga definišete?

I još bitnije, da li ga i kako doživljavate?

Strah od neuspeha je jedan od glavnih razloga zašto veliki broj ljudi žive živote kojima nisu zadovoljni.

Ne usuđuju se da krenu za svojim snovima i željama, da probaju nešto novo, da zatraže ono što im je potrebno.

Ima jedan NLP aksiom koji kaže

“Ne postoji neuspeh, postoji samo povratna informacija”

Čekaj, stani, pazi, vidi.. kako bre ne postoji neuspeh?

Probam nešto i ne uspe. Školska definicija neuspeha.

Jeste, slažem se, uvek postoji opcija da nešto ne uspe.

Međutim, da li ćete vi to doživeti kao lični neuspeh, kao nešto što vas određuje kao ličnost i nešto što ćete vući sa sobom ostak života zavisi samo od vas.

Tomas Edison je imao na stotine pokušaja da napravi sijalicu koji nisu urodili plodom. Da li su to bili neuspesi?

Neko bi rekao da.

Drugi bi rekli da su to samo bili rezultati koji su mu pokazali da taj pristup ne valja i da treba da proba neki drugi način.

Na kraju, jedan od tih načina je upalio.

Da li bi Edison došao do njega da je odustao posle prvih nekoliko “neuspeha”? Ne.

Ma koliko nekada bilo teško ako ne dobijemo rezultat koji smo želeli, upravo te situacije su pravo blago.

Tu vidimo gde grešimo, i otkrivamo šta ne znamo ili ne razumemo. Tu stičemo nova znanja i uvide. Tu postajemo jači.

Da smo znali sve što treba dobili bi ono što smo hteli. Ako nismo, očigledno da je potrebno još nešto da naučimo ili da probamo nekako drugačije.

Budite zahvali za svoje “neuspehe”, oni vam mogu biti najveći učitelji.

Ako nikada ništa ne probate neće biti “neuspeha”. A to je po meni jedini i pravi neuspeh.

Uskratićete sebe za iskustvo i znanje koje vam može doneti nezamislive uspehe kasnije. Pri čemu zaista mislim nezamislive.

Nešto što sada deluje nebitno, neko poznanstvo, iskustvo, veština.. jednog dana vam može promeniti život.

I sve zbog nekog “neuspeha”.

I zato probajte, tražite, doživite novo iskustvo.. i ako ne dobijete željeni rezultat izvucite pouku iz toga za sledeći put.

I onda probajte opet.

Nikada ne znate kada će da upali :)

#3 Zašto sami sebe udaramo po glavi?

Sećate se ovog crtaća? I onog “Zašto si sam sebe udario po glavi? To volim, to volim”?

Ponekad imam utisak da i mi tako voliko da se “udaramo po glavi”.

Nerviramo se oko stvari koje su se desile, nabijamo sebi tenziju oko stvari koje se još nisu desile, ponavljamo sebi gluposti koje je neko rekao a koje su nas pogodile iako je to već odavno prošlo.

Čak i u situacijama gde zaista postoji nešto što treba rešiti i uraditi, umesto da se fokusiramo na to što treba uraditi često upadnemo u poznati šablon razmišljanja gde cimamo i mučimo sebe bez razloga.

I u svemu tome trošimo neverovatnu količinu energije i vremena koje bi mogli da upotrebimo da uradimo nešto konkretno.

Makar to konkretno bilo “e sada neću da radim ništa, idem malo da odmorim pa ću posle svež bolje da vidim šta ću i kako ću”.

Razlog za sve ovo su naravno misli koje u tim trenucima imamo i koje nas zavedu.

Jamie Smart u knjizi “Clarity” kaže

If being hard on yourself was going to work, it would have worked by now.

tj. na srpskom

Da biti strog prema sebi pali, upalilo bi do sada.

I u pravu je.

Setite se svih trenutaka kada ste se cimali oko nečega bez razloga i pravili sebi probleme gde ih nema.

Da li je pomoglo? Možda, u retkim slučajevima.

Po mom iskustvu uglavnom ne pomaže, samo dodaje još stresa u situaciju.

Od kada sam skapirao ovo radim na tome da za početak prepoznam kada sam krenuo sam sebe da “udaram po glavi” i zatim na bilo koji način prekinem taj tok misli. Meditacija, vežbanje, knjiga/film/serija.. bilo šta, samo da skrenem tok misli na nešto drugo, nešto pozitivnije i prijatnije.

Nekada radi super, nekada manje super, kao i sve i ovo traži vežbu ali već primećujem da mi je sve lakše da prepoznam te momente i na ovaj ili onaj način izađem iz toga.

A vi? Da li umete da prepoznate kada udarate sami sebe po glavi?

I šta radite tada?

 

#2 Mentalni sklop (Mindset)

Pričam pre neki dahttps://www.flickr.com/photos/zero81/8013167390n sa drugarom oko mentalnog sklopa(mindset na engleskom; način razmišljanja; skup naših vrednosti, uverenja i stavova koji oblikuje naš pogled na svet) i koliko utiče na naš život.

Kaže on da je sve to lepo i krasno ali ne utiče baš na sve. I ja se u trenutku složim.

Realno ne utiče na to da li će da pada kiša ili sija sunce, da li ćeš dobiti odlično pečen ili polu živ obrok u restoranu, da li će da ti padne saksija na glavu ili ne.

Međutim, nisam bio zadovoljan time pa sam nastavio da razmišljam o temi.

I moram da se ne složim sam sa sobom od pre neki dan.

Istina, ne utiče na to šta će se desiti oko nas. Ali utiče na to kako ćemo mi reagovati na to i kakav će biti naš doživljaj.

Utiče na to da li ćemo biti besni kada se desi nešto što nismo želeli ili ćemo pogledati može li se izvući i nešto pozitivno iz toga. Da li ćemo uživati u lepom danu ili ga upropastiti razmišljajući o nečem lošem. Da li ćemo uopšte gledati na stvari kao na dobre i loše.

Kao što Šekspir kaže “Ništa samo po sebi nije ni dobro ni loše, zavisi samo šta o tome mislimo”. A šta mislimo određuje naš mentalni sklop.

Uvek i svuda.