Category archives: život

#93 Život je čudan i predivan

“Život je čudan i predivan”.

Luka, prvi couchsurfer koga sam hostovao mi je ovo rekao u jednom razgovoru. Ima tome preko 4 godine.

Tada sam klimnuo glavom, složio se ali mislim da sam tek skoro skapirao koliko je to istina.

Čudan, zato što se čudne i neočekivane stvari dešavaju. Lepe i ne tako lepe, ima gluposti, ali ima i čuda koja nam menjaju život.

Predivan zato što je prepun predivnih momenata, predivnih ljudi, predivne muzike, prirode, dešavanja, iskustava, mnogo toga.

plan_thinkingip1Život ima neki svoj ritam, neki svoj raspored i plan. Koji se ne poklapa uvek sa našim planovima.

I tu onda nastaje konflikt. Umesto da se prepustimo vožnji, mi bi da idemo pravo kada put skreće, mi bi da stanemo kada život kreće da ubrzava, da pređemo na nečiji tuđi put umesto da uživamo u našem.

Neke sjajne stvari koje su mi se desile u životu, čak bih rekao većina, u poslednjih par godina su se desile “same od sebe”.

Kada kažem same od sebe ne znači da sam sedeo i vrteo palčeve i čekao da se nešto desi. Ne, bio sam vrlo aktivan, radio, družio se, učio nove stvari.

I dok sam se ja bavio tim nekim stvarima, mnoge druge stvari oko mene su se promenile, bez da sam ih ja direktno i aktivno jurio.

enjoy-lifePoslovi, putovanja, neka sjajna iskustva i neki divni ljudi koji su se pojavili u mom životu kao da su čekali da im dopustim da se pojave.

Jer često je sam to potrebno, da dopustimo životu da ide svojim tokom.

Da imamo malo strpljenja za neke stvari i da prestanemo da spotičemo sami sebe trudeći se previše.

Što reče jedna moja draga drugarica danas, baš na temu strpljenja i mog komentara da iako znam da valja biti strpljiv to nikako da mi se skroz slegne.

“zato ja kažem, bolje je kad se malo neko leto više u životu slegne :) shvatiš da je lepo :) da je život čudo :) da će doći šta god treba :) jedriti u međuvremenu..to je čar i draž i lepota :)

I zato jedrite i uživajte u svim čarima i lepotama :)

A šta treba će, kada mu bude vreme, već nekako naći svoj put do vas.

#92 NE već imate

Imate li hrabrosti da tražite ono što želite?

Da kada sa prijateljima odlučujete gde ćete predložite da odete negde gde se vama ide?

ask-for-it1Da pozovete zabavnu devojku na dejt?

Da tražite od mame da napravi vaš omiljeni kolač?

Da pitate za povišicu na poslu?

Rećićete da ne mogu da poredim ove razne situacija i možda ste donekle u pravu.

Samo što nije poenta u situacijama već u tome da li se zauzimate za sebe, koja god da je situacija.

Sedenje i vrtenje palčeva nikome ništa donelo nije. Gledanje u zid i nadanje takođe.

Plašimo se da ne dobijemo NE ne shvatajući da ga već imamo.

Ako ne pitamo, negativan odgovor se podrazumeva.

A ako pitamo, možda nas to DA koje želimo iznenadi.

I zato pitajte, tražite, izrazite intersovanje, šta god da je potrebno. Samo možete da dobijete.

#89 (Be)Smisao žaljenja

Kažu da na kraju života žalimo za stvarima koje nismo ni probali da uradimo, mnogo više nego za greškama koje smo napravili.

regret_the_things_ive_doneNe znam za kraj života, ali trenutno je definitivno tako.

Ima stvari koje nisam imao prilike da uradim ili probam i tu nemam neko žaljenje. Prosto, nije bilo prilike i šta da se radi.

Sa druge strane ima stvari za koje sam imao, ili barem mislim da sam imao, priliku da uradim a nisam. E to ume da zaboli.

Razlozi zašto te stvari nisu urađene su razni.

Nekada sam mislio da nemam šanse, pa zašto uopšte probati. Za neke znam da nisam bio u pravu, za gomilu i dalje nemam pojma.

Nekada sam mislio da nije pravi trenutak, biće bolji neki sledeći dan. Obično nije bio bolji trenutak. Tj. obično sam imao izgovore i za ostale trenutke nakon toga.

Nekada nisam bio siguran da li to zaista želim. Neke stvari nisam želeo i to je ok, neke jesam i ne mogu da prežalim što nisam probao, vredelo bi zbog par dobrih stvari iscimati se oko nekih gluposti.

Većina tih stvari nije urađena iz nekog straha. Strah od odbijanja, strah od ispadanja glup u društvu, strah od nepoznatog.

Sa dobrim delom tih strahova sam se izborio i u poslednje vreme je sve manje stvari za kojima žalim i sve manje novih situacija za kojima bih kasnije žalio.

Međutim ima nekih situacija gde su još uvek aktuelni i ponekad proture svoju ružnu glavu. I kada se prisetim tih situacija krene “šta bi bilo kad bi bilo”, “eh da sam” i slično.

Uopšte nije prijatno, odmah da vam kažem. Srećom pa uglavnom ne traje dugo.

I svaki put se trudim da izvučem lekciju i budem bolji sledećom prilikom, samo je pitanje da ću se pre toga smoriti kao zmaj ili ću odmah doći do dela sa motivacijom i napretkom.

Na kraju se svodi na pitanje da li sam mogao drugačije da postupim u tim trenucima? Da probam umesto da odustanem?

id-rather-have-a-oh-wells-than-a-life-of-what-ifsU teoriji, naravno da sam mogao. U praksi, ne baš.

Realno, da sam mogao drugačije da se ponesem uradio bio to.

I sve to znam i vrlo je racionalno i logično i nema svrhe trošiti vreme i energiju na žaljenje.

Ali opet ume da pecne ponekad.

No dobro, šta je tu je, neke stvari su propuštene i to treba prihvatiti.

Sada se samo valja truditi da ne pravimo nove stvari za kojima ćemo žaliti kasnije, ma makar nam put bio popločan glupostima koje ćemo usput napraviti. Mislim da vredi.

#88 Pogled unazad

Jedan od razloga za odlazak na ovogodišnji Beelgrade Beer Fest je bio nastup Hladnog Piva. Iako nisam bio najraspoloženiji taj dan, oni su mi i dalje jedan od omiljenih “domaćih” bendova i njihovi teksovi umeju da pogode samo tako.

19575-When-I-Look-Back-On-My-LifeU pesmi Supermen ima par stihova koji kažu

“Sa 20 se život činio kao švedski stol
A na nama je samo da odlučimo kamo
Sve će se drugo vec nekako naći”

I svaki put kada ih čujem nateraju me da se zamislim malo. I svaki put skapiram da se više tako osećam sada nego kada sam imao 20.

Sa 20 sam živeo sa roditeljima, išao na fax kojim nisam bio baš zadovoljan, gledao u kartu sveta sa čežnjom a bez mogućnosti i generalno bio vrlo nezadovoljan.

Sada, trećinu života kasnije, stvari su dosta bolje. Više volim sebe i druge, imam neuporedivo više opcija i svet je postao mnogo manje dalek i nepoznat.

I super je kada te tako nešto povuče da uradiš neku retrospektivu. Svi obično jurimo napred, bolje, više, a retko zastanemo da pogledamo odakle smo došli i gde smo stigli.

Ima još mesta za napredak, ali vrlo sam ponosan na učinjeno, moram da priznam.

#87 Star si onoliko koliko se osećaš

Skoro me je neko pitao koliko imam godina i morao sam da zastanem na sekund i preračunam se. Znam kada sam rođen i koliko imam godina ali prosto ne razmišljam o tome dok ne treba negde da se upiše ili me neko pita.

age-is-an-issue-of-mind-over-matter-if-you-dont-mind-it-doesnt-matterI iskreno ne mislim da je previše bitno.

U Gruziji sam se proveo fantastično sa ljudima koji su većinom oko 10 godina mlađi od mene. A jedan dan sam išao na ekskurziju sa malo starijom ekipom, ljudima od 45-64 god. I sve vreme mi je bilo sjajno.

Ljudi sa kojima se družim u Beogradu su uglavnom sličnih godina kao i ja, ali ima i ljudi 5-6-10 godina mlađih i starijih. Što nikako ne utiče na to koliko se dobro provodimo zajedno.

To što se neko više godina šeta po ovoj našoj planeti ne znači da je pametniji i bolji od nekoga ko je upola mlađi.

To što je neko nema toliko životnog iskustva ne znači da se od njega ne može nešto naučiti.

To što imate određene godine nikako ne uslovljava kako morate da se ponašate i šta da mislite.

Kao što kaže ona naša poslovica iz naslova, “Star si onoliko koliko se osećaš”. I to vam je, po mom iskustvu, živa istina.

Znam ljude koji su već sa 25 godina bili penzioneri. I znam ljude koji sa 50 imaju stav kao da je život tek pred njima.

Kvalitet ljudi, koji je vrlo subjektivna kategorija, se po meni ne meri brojem godina, bora ili bubuljica na nečijem licu.

Ako već hoćete da brojite nešto, obratite pažnju na kvalitetne stavove i dela koje od nekoga možete da očekujete.

I pre nego što krenete da sudite o nekoma prema brojkama, kakvim god, dopustite sebi da popričate sa tom osobom. Možda se iznenadite.