Dilbert, dosada i drugarstvo

Čitam Dilberta pre neki dan i prosto ne verujem koliko ozbiljnih tema je dotaknuto u jednom šarenom kaišu stripa. Sad ćemo da vidimo koliko ću ja pokriti u jednom postu.

U poslednje vreme sve više primećujem kako ljudi zaista umeju da budu užasno dosadni i stičem utisak da su sve dosadniji. Ne svi naravno, ali dobar deo. E sad, nisam siguran da li su ostali postali neinteresantniji ili sam ja postao kritičniji, najverovatnije i jedno i drugo. Kada je sve na 2 klika daleko, od najnovijih informacija do raznih zanimljivosti i igrica, sve sažeto za što brže gutanje hvatam sebe da gubim strpljenje sa ljudima koji ničime ne doprinose mom životu. Čak i neki stari prijatelji koji kao da i dalje žive u nekom prošlom vremenu i stalno pričaju o istim stvarima počinju da smaraju. Znam, zvuči kao da cenim ljude po tome da li imam koristi od njih ili ne, ali nekako se na to svodi. Bilo da su korisni za posao, da preko njih mogu da upoznam neke druge zanimljive ljude, da od njih mogu nešto da naučim ili su jednostavno zabavni sve je to neki vid koristi, ne mislim uopšte na materijalno.

Na Internetu je to jako lako, posećuješ forume i sajtove koji su ti zanimljivi i korisni, kada dosade batališ ih i nađeš nove i to je to. I u stvarnom životu to tako nekako funkcioniše ali ne možeš samo da kažeš “E od danas se družim sa ovim ljudima a ove ću da zaboraim”. Mislim, možeš, ali nije to baš to.

Što je najgore od svega, nisam skroz siguran da li je ovakav način razmišljanja dobar ili loš. Ja sam se svakako promenio u poslednjih par godina i dosta drugačije gledam na svet, ali da li to znači da su mi potrebni skroz novi i drugačiji prijatelji? I šta raditi sa ljudima koji više “nisu korisni”? Da budem iskren nemam pojma.

Moram da primetim da je post malo odlutao od ideje sa kojom sam krenuo. Ali dobro, verujem da se to dešava i na viđenijim blogovima :).

4 comments on “Dilbert, dosada i drugarstvo

  1. Baš sam pre neko vreme počeo da forsiram sebe da za nešto što tražim ne pitam google nego neku živu osobu (prijatelja), to isto pokušavam da sprovedem i među njima. Gubimo komunikacju ljud-ljud, što je tužno ali neizbežno u meri kojoj joj mi dozvolimo…

  2. E bash to, koliko dozvolimo. Tako je lako zavarati sebe “Ma shta, pa komuniciram sa gomilom ljudi svaki dan” a to se svodi na Twitter, forume i Facebook/MySpace a pricao si mozda sa jednom-dve osobe tog dana uzivo.

    Ja kada mogu pokushavam i SMSove da zamenim pozivima, ima ljudi sa kojima sam se nacukao poruka i poruka a nisam im glas cuo/video ih ko zna koliko

  3. True, true… Ali… Jednostavno vreme je takvo da se teži ka instant životu. Sve je na brzinu. Pa i komunikacija. Mislim lepe su sve one prezentacije koje kruže po netu o tome kako je važna topla čokolada a ne šolja iz koje je piješ ali jednostavno društvo nas forsira da veći deo dana svedemo na rad. Evo i ja ko zna kad bih pročitao ovaj post da nisam dao otkaz. Lepo je naći vremena za ono što voliš i one koje voliš ali kad imaš samo slobodan jedan dan nedeljno onda se te stvari jako minimizuju. Odgledaš neki dobar film sa devojkom, čuješ se sa ortakom i eventulano vidiš sa porodicom…

  4. e bash to, jedan slobodan dan nedeljno, a vrlo cesto ni toliko. nemam vremena za sebe, a kamoli za druzenje sa svima sa kojima bih hteo.

    zato lepo igramo LOTO, pa kada dobijemo silne pare mozemo da radimo shta i kada hocemo :D

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>