#99 Moja mesta

Verujem da ste svi gledali, makar malo, seriju Prijatelji. Ako niste.. pa svaka čast, zaista je trebalo potruditi se za to, pošto je išla svuda i stalno :)

Enivej, ekipa iz serije stalno bleji u jednom lokalnom kaficu, Central Perk.

Kada sam bio klinac to mi je bilo tako fantastično. Imaš ekipu, imate svoje mesto, znate konobare i gazde, druga kuća. I nekako sam se nadao da ću jednog dana imati tako neko mesto.vox

2002 godina, moj sadašnji kum se vratio iz Amerike i posle 4 godine krećemo da se ponovo upoznajemo, dosta smo se promenili obojica za to vreme, i on ima ideju da nađemo neki kafić gde ćemo biti “lokalci”.

Ja rekoh ajde, ne znam da li baš možemo tek tako da nađemo neko takvo mesto, ali zašto ne probati.

I tako smo neko vreme išli od kafića do kafiće, gledali gde nam se sviđa, negde svraćali par puta ali nijedno se nije primilo. Dobrim delom zato što se nismo baš ni trudili da upoznamo ljude koji tamo rade, nekako smo očekivali da se to desi samo od sebe.

Par godina kasnije, ja dolazim u VOX na Banovom Brdu i upoznajem ekipu sa domaće bluz scene. Prvo fanove, zatim gazdu i ekipu iz kluba, a potom i dosta muzičara. I VOX postaje ta druga kuća.

Mesto gde dođem iz centra na pivo. Mesto gde šanker zna šta pijem. Mesto gde su najbolje svirke posle svirki, kada ostanemo sa muzikantima do jutra.

I bilo je apsolutno divno dok je trajalo. Posle par godina ekipa se malo rasula, obaveze se nagomilale i ne svraća se tako često tamo. Ali i dalje, uvek ima po neko poznato lice, sa ove ili one strane šanka :)

meduzaOvih dana sam se setio te priče iz 2002 i bezuspešne potrage za mestom gde ćemo biti lokalci.

Zašto? Zato što sam u poslednjih nedelju dana bio u par takvih mesta.

Mesta gde te ljudi dočekaju sa osmehom. Mesta gde se osećaš prijatno i kada dođeš sam. Mesta koja nisam tražio, već smo se nekako zajedno našli i prepoznali.

Zato što takva mesta ne možete da tražite, ne možete da ih isforsirate. Mislim, ako se baš namerite pa dovoljno dugo blejite negde i potrudite se da upoznate ljude možda i možete, ali je meni nekako uvek bolje bilo kada se to desi spontano.

Kada dođeš negde i svidi ti se mesto. Ne znaš možda ni zašto. I dođeš opet. I opet.

I jednog dana dođeš i osetiš kao da nikada zaista nisi ni odlazio.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>