Kalkulus

Red je da i ja  prozborim koju na temu BlogOpena

I pored malog odziva ljudi, meni je bilo skroz ok. Predavanja momaka iz Blogorole i Stephanie Booth su bila jako zanimljiva, a radionice su bile pristojne, iako u principu ništa preterano novo nisam saznao.

Generalno, najbolji deo je bilo sedenje u kafiću nakon cele manifestacije.  Jeste da smo u početku svi bili nešto raštrkani, ali posle se društvo smanjilo i integrisalo tako da je bilo jako fino. Mislim da bi ovako neki neformalan način druženja bio mnogo korisniji i zanimljiviji za sve od sedenja na predavanjima. Ne mislim da bi ih trebalo ukinuti, ali ih definitivno treba skratiti i potruditi se da sva budu na istom nivou.

Ja sam nakon svega sa društvom iz Photon Tide-a otišao na svirku benda Osmi Dan i fenomenalno se proveo,  tako da sam kući stigao tek oko pola 8 ujutru.

Sve u svemu, jako fino proveden u Novom Sadu. Da sam ostao još koji sat sakupio bih cela 24 sata

Prosto sam moram. Ko je gledao Futuramu shvatiće :)

Nešto sam neraspoložen ovih dana, ne znam šta mi je. U stvari, znam ja vrlo dobro šta mi je, samo ne znam što me je sad strefilo. Ok, bilo je par gluposti u poslednjih par dana, ali čini mi se ništa toliko bitno.

To me je nateralo da razmišljam da li i koliko želim da pišem neke lične stvari na blogu. Dođe mi tako ponekad da kažem nešto, a ne bih da davim ljude oko sebe koji su to sve uglavnom čuli i onda se nađem sa svojim mislima koje nemaju kuda nego se vrte po glavi dok se ne umore. A to ponekad ume da potraje jako dugo.

E sad, cenim da bi mi pisanje o koječemu malo razbistrilo glavu. Kao što recimo sada pišem o ovome i pokušavam da se sam sa sobom dogovorim. Kada pokušavaš nešto nekome da kažeš onda moraš da se potrudiš da to tačno formulišeš, pa onda opet porazmisliš da li je to baš ono što hoćeš da kažeš i tako u krug. Vrlo često sam u priči sa drugim ljudima sam dolazio do nekih rešenja, samo mi je trebalo da sa nekim krenem da pričam i nateram se da sa svih strana pretresem problem.

Takodje, ono što me recimo brine je neki gubitak privatnosti, nisam siguran koliko želim da neke stvari iznesem u javnost. Nemam ja ništa da krijem, ali neke stvari se jednostavno ne pričaju svima.Za sada ovo uglavnom čitaju ljudi koji me znaju, ali ne dovoljno da bi se neke teme pojavile u razgovoru, tako da bih pred njih iznosio nešto što im inače najverovatnije ne bih rekao. Ne znam koliko se meni sviđa da gomila ljudi odjednom sazna neke stvari. Ali sa druge strane, ako bih neke stvari javno rekao, to bi na neki način bilo prihvatanje i možda bi pozitivno uticalo na mene..

Ne znam, ovo je jako nezgodno pitanje i moraću dobrano o tome da porazmislim. Da li delimični gubitak privatnosti i intime može imati pozitivne dugoročne posledice, that is the question.

Od prvog je “jedna studentska prva zona i jedna za zaposlene”.

Za one koji ne znaju o čemu pričam za par dana mi ističe studentska povlastica za gradski prevoz. Gotovo, nema više. Iako sam tehnički još uvek student, radim diplomski, od sledećeg meseca na povlastici piše “za zaposlene”.

Nisam očekivao da ću uopšte razmišljati o tome kada dođe vreme da uzmem novu povlasticu, ali nekako me pogodilo. Osećam se kao da sečem jednu od poslednjih veza sa studentskim životom, žurkama i zezanjem, sad nastupa ozbiljan život. Kako za vikend imam planiranu jednu žurku i još jedan izlazak to razmišljanje naravno nema veze sa razumom, ali ne mogu da se otmem utisku da počinje novo poglavlje mog života.

Interesantno je da se nekako pogodilo sa trenutkom kada su se neke stvari promenile i kada sam ja sebi zadao neke nove(dobro, ne toliko nove koliko ovaj put zaista čvrsto postavljene) ciljeve u životu. Novi i prvi ozbiljan posao, kraj studiranja(možda ne konačni, ali barem za sada), par novih pozitivnih ljudi oko mene i neki novi i jasni ciljevi u životu.. deluje kao fin početak

http://www.meangene.com/google/design_for_google.html

Jako interesantna prezentacija kako bi Google izgledao kada bi morao da brine da li će ga Google indeksirati. Ključne reči, linkovi, social bookmarking, partnerski linkovi.. trista čuda samo da bismo se našli na dobroj poziciji na svemoćnom i sveprisutnom Google-u