Tag archives: internet

Ti si ono što pišeš

Pre neku nedelju sam pratio Inbound Marketing Webinar i jedna od stvari koje su mi bas privukle pažnju je rečenica “On the Internet, you are what you publish”.

Znam ja to generalno, ko piše o kuvanju je poznat kao kuvar, a ko piše o programiranju kao programer, ali je očigledno trebalo da mi neko ovako direktno kaže pa da malo ozbiljnije porazmislim o tome.

Naravno, odmah sam uzeo i pregledao svoj blog, čisto da se podsetim malo šta sam sve pisao i kakav utisak ostavlja ovo moje pisanije. Moram priznati da mi je bilo jako zabavno da čitam neke postove od pre godinu dana, zaboravi čovek šta mu se sve izdešavalo.

Iako sam pisao o svemu i svačemu za skoro 2 godine na ovom domenu, najjači utisak na ljude je definitivno ostavio serijal o programu Hundred pushups. Vidim to i po broju komentara na blogu i po komentarima ljudi uživo, iako ima jedno pola godine kako sam o tome pisao. Kako je taj serijal je trajao par meseci nije ni čudo, bilo je vremena da se ljudima ureže u sećanje, sve ostalo je bilo vrlo jednokratno.

Zaključak koji se iz ovoga moze izvući je sledeći: Ako ljudima dovoljno dugo pričate o nečemu počeće da vas poistovećuju sa time o čemu pričate. Znam, ništa preterano pametno niti novo, ali nisam do sada previše razmišljao o tome.

E sad, kada već znamo sve ovo postavlja se pitanje, šta dalje? Već neko vreme razmišljam da bih trebao nešto da uradim sa blogom. Da li smišljeno pisati o nekim stvarima i tako graditi sliku o sebi ili kao i dosada pisati o stvarima koje su zanimljive u tom trenutku, pa ostaviti na ljudima da se snadju u gomili sadržaja?

Iskreno, nemam pojma. Kako mene svašta nešto zanima palo mi je napamet da otvorim novi blog gde bih pisao o nekim “ozbiljnijim” stvarima, a da ovo ostane ovako lično i nasumično, ali nisam još siguran da li želim to da radim.

Šta vi mislite na tu temu? Da li je moguće na istom blogu pisati i o sklekovima, muzici i recimo online marketingu, a da to i dalje deluje smisleno a ne samo kao gomila nabacanih tekstova?

Dilbert, dosada i drugarstvo

Čitam Dilberta pre neki dan i prosto ne verujem koliko ozbiljnih tema je dotaknuto u jednom šarenom kaišu stripa. Sad ćemo da vidimo koliko ću ja pokriti u jednom postu.

U poslednje vreme sve više primećujem kako ljudi zaista umeju da budu užasno dosadni i stičem utisak da su sve dosadniji. Ne svi naravno, ali dobar deo. E sad, nisam siguran da li su ostali postali neinteresantniji ili sam ja postao kritičniji, najverovatnije i jedno i drugo. Kada je sve na 2 klika daleko, od najnovijih informacija do raznih zanimljivosti i igrica, sve sažeto za što brže gutanje hvatam sebe da gubim strpljenje sa ljudima koji ničime ne doprinose mom životu. Čak i neki stari prijatelji koji kao da i dalje žive u nekom prošlom vremenu i stalno pričaju o istim stvarima počinju da smaraju. Znam, zvuči kao da cenim ljude po tome da li imam koristi od njih ili ne, ali nekako se na to svodi. Bilo da su korisni za posao, da preko njih mogu da upoznam neke druge zanimljive ljude, da od njih mogu nešto da naučim ili su jednostavno zabavni sve je to neki vid koristi, ne mislim uopšte na materijalno.

Na Internetu je to jako lako, posećuješ forume i sajtove koji su ti zanimljivi i korisni, kada dosade batališ ih i nađeš nove i to je to. I u stvarnom životu to tako nekako funkcioniše ali ne možeš samo da kažeš “E od danas se družim sa ovim ljudima a ove ću da zaboraim”. Mislim, možeš, ali nije to baš to.

Što je najgore od svega, nisam skroz siguran da li je ovakav način razmišljanja dobar ili loš. Ja sam se svakako promenio u poslednjih par godina i dosta drugačije gledam na svet, ali da li to znači da su mi potrebni skroz novi i drugačiji prijatelji? I šta raditi sa ljudima koji više “nisu korisni”? Da budem iskren nemam pojma.

Moram da primetim da je post malo odlutao od ideje sa kojom sam krenuo. Ali dobro, verujem da se to dešava i na viđenijim blogovima :).