#23 Verujete li u čuda?

“Poželite nešto. Možda se čudo baš večeras dosađuje”
miracles
Umeo je da kaže naš Nevidljivi kućni prijatelj na kraju emisije Oblak u bermudama.

Možda.

Mada, ko će ga znati, nepredvidljivo je to čudo.

A mi stalno hoćemo da ga predvidimo.

I ma koliko planirali i mislili da imamo kontrolu, u stvarnosti nemamo pojma šta će i kada da se desi.

Ljudi izgube ili nađu posao skroz neočekivano.

Parovi se upoznaju na potpuno sumanute načine i nekada protiv svih šansi.

Najlepši trenuci sa prijateljima su obično spontani i neplanirani.

Ok, neke stvari možemo da predvidimo i dogovorimo ali van toga i dalje nemamo previše kontrole.

To što znam da idem na pivo sa društvom ne znači da mogu da kažem kakvo će veče biti.

Najverovatnije će biti dobro.

Koji je to procenat? Recimo preko 50%, ali realno nemam pojma.

A koja je verovatnoća da nas ponese atmosfera, da upoznamo neke ljude, da završimo negde neočekivano i da veče bude fenomenalno? Takođe nemam pojma.

Ili potpuna katastrofa? Loše pivo, bzvz muzika, idioti za stolom pored nas koji prave sranja. Opet ne znam.

Imao sam jedan period kada sam se osećao loše, maltene fizički loše, ako se nešto dešava a ja iz bilo kog razloga ne mogu da prisustvujem.

I trčao sam na sve strane, slučajno nešto da ne propustim.

Čak iako mi nije bilo do toga, išao sam.

Roštilji, žurke, svirke, piva, kafe.. šta god.

Sve iščekujući da se desi nekeo čudo.

Šta tačno? Iskreno nemam pojma. Valjda nešto dovoljno zanimljivo da me drmne iz realnosti koja tada nije bila tako sjajna.

Barem sam ja bio umislio da nije.

Šta se zaista dešavalo?

Gomila ok situacija. Neke sjajne. Neke skroz bzvz.

U proseku, ni bolje ni gore nego inače.

Samo uz dosta stresa i cimanja.

Bukvalno je bilo večeri kada sam išao sa jednog kraja grada na drugi, na 2-3 lokacije, ne bih li svuda stigao.

I na kraju sam ni tamo ni vamo, svuda u žurbi, nigde dovoljno opušten da bih zaista uživao.

Srećom, vremenom sam nekako skapirao da ne moram ja baš svuda da budem i sve da vidim.

Da je u redu da iskuliram i odmorim malo.

Da je u redu da nisam uvek raspoložen za neko akcijanje.

Da je to što Iron Maiden praši na Kalemegdanu a ja sedim i pišem tekst sasvim ok razvoj događaja.

Šta je dovelo do tog saznanja? Ne znam tačno.

Malo godine i iskustvo, malo silne knjige koje sam čitao, malo neki divni ljudi od kojih sam svašta naučio.

U svakom slučaju, vrlo mi prija.

Što nikako ne znači da sam prestao da izlazim i jurim nova iskustva.

Ima nedelja kada sam kući dolazim maltene samo da prespavam.

A sada u subotu opet ima par dešavanja u istom danu i spremam se da žongliram sa njima.

O putovanjima da ne počinjem.

Uz jednu bitnu razliku da sada skoro da nema stresa i tenzije oko svega toga.

Niko me ne tera, ne radim ništa iz straha već zato što želim i biram.

A čudo?

Nisam odustao od njega.

Samo sada verujem da se čuda najčešće dešavaju kada smo opušteni, uživamo u trenutku i radimo stvari koje volimo, sa ljudima koje volimo.

Tako da umesto da jurim čuda, ja jurim opuštenost i uživanje, dobre stvari i još bolje ljude.

A čudo ako dođe, dođe :)

Mada ponekad, na momente, pomislim da već jeste.

4 comments on “#23 Verujete li u čuda?

  1. E pa naš dragi pišče!:)
    Što se tiče tog čuda, samo da dodam… da čudo može svoje svako da napravi, primeti, učini, zgrabi.. jer svaki put kad odaberemo da nešto ipak ne uradimo, da prođe mimo nas neko zanimljiv, a možda smo i mi njemu zanimljivi.. da ne apliciramo za novi posao jer nismo dovoljno kul ko ti tamo ljudi; ili da se ne preselimo, jer zaboga divna je ta zona sigurnosti…. mi smo zapravo odustali od niza malih čuda koji bi pratili svaki takav događaj.
    Eto, to je moj dojam:)))
    Keep on writing dječarac! :)

  2. I journal a lot, and I find when I want to tell a lonegr story, it helps to write it in Word, mull it over, make changes, spell check and grammar check it, and then when I’m very pleased with it, I copy and paste it into my PSE layout. I find my journaling is much better when I do it this way.

  3. I suppose if you ever run out of mountains to climb, you can always start on boulders! Bouldering sounds like something you’d have to be mad to even contemplate, but at least it’s difficult to die whilst doing it. I’m glad you’re getting something out of this beyond merely checking boxes, and I enjoy a great chortle from the writeups. Yakshit Camp sounds like it was just marvelous, hah.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>