Categories
100 reči u 100 dana posao

#4 Dnevno planiranje, da ili ne?

Plan-Design Čika Džim Ron je rekao
Ne započinjite dan dok ga ne završite na papiru
Misleći pri tome da planiramo svaki dan unapred kako bi najviše uradili. Da se razumemo, ja prvi nisam fan neke stroge strukture i plana, uvek sam osećao da je nekako ograničavajuće. Otkud znam da li ću svaki dan u neko vreme da budem raspoložen za vežbanje, čitanje, šta god. Gde je tu spontanost i opuštencija? I još sada ceo život moram oko tog nečeg da planiram, skroz bzvz. Trebalo mi je dosta vremena da skapiram da grešim. Za pocetak, neke stvari sam već radio na taj način i vrlo je davalo rezultate. Recimo fizio terapija na koju idem redovno već.. ima tome 12 godina. Termini su se tokom godina menjali i uvek sam uspevao super da se organizujem oko toga. Ok, tu i tamo se neki pomeri ili preskoči, ali u najvećem broju slučajeva se ispoštuje. Ili recimo dok sam spremao ispite. Ustanem, u čitaonicu, posle toga vežbe ili već nešto i milina. Ili kada sam prošle godine radio od kuće. Kada sam se organizovao kako treba, mnogo sam više uradio i mnogo sam više uživao u životu. Poenta je da kada imamo isplanirano šta želimo da uradimo tokom dana drugačije pristupamo samom danu. Nema lutanja i razvlačenja, možda ću sada, možda ću posle, možda nikad. Znamo šta nas čeka i nekako smo nesvesno već spremni za sve i nije toliki problem. Istina, nisam uvek raspoložen za vežbe i čitanje i pisanje, ali sam primetio da kada krenem, vrlo lako se oraspoložim za to što trenutno radim i uđem u štos. Plus, kada odradim šta treba, posle sam slobodan. Ne samo u smislu da mogu da radim šta hoću, već i mentalno. Uradio sam šta ima, ostavio to iza sebe i sada mogu da uživam u čemu god. Recimo, kao sada u pivu dok čekam drugare da dodju u kafanu :) Znači znam da može i da valja. E sad, nije baš da se uvek pridržavam, ali radimo na tome. A vi probajte, možda vam se svidi.
Categories
100 reči u 100 dana um

#3 Zašto sami sebe udaramo po glavi?

Sećate se ovog crtaća? I onog "Zašto si sam sebe udario po glavi? To volim, to volim"? [embed width="315" height="420"]https://www.youtube.com/watch?v=6N-apJ3WdSE[/embed] Ponekad imam utisak da i mi tako voliko da se "udaramo po glavi". Nerviramo se oko stvari koje su se desile, nabijamo sebi tenziju oko stvari koje se još nisu desile, ponavljamo sebi gluposti koje je neko rekao a koje su nas pogodile iako je to već odavno prošlo. Čak i u situacijama gde zaista postoji nešto što treba rešiti i uraditi, umesto da se fokusiramo na to što treba uraditi često upadnemo u poznati šablon razmišljanja gde cimamo i mučimo sebe bez razloga. I u svemu tome trošimo neverovatnu količinu energije i vremena koje bi mogli da upotrebimo da uradimo nešto konkretno. Makar to konkretno bilo "e sada neću da radim ništa, idem malo da odmorim pa ću posle svež bolje da vidim šta ću i kako ću". Razlog za sve ovo su naravno misli koje u tim trenucima imamo i koje nas zavedu. Jamie Smart u knjizi "Clarity" kaže
If being hard on yourself was going to work, it would have worked by now.
tj. na srpskom
Da biti strog prema sebi pali, upalilo bi do sada.
I u pravu je. Setite se svih trenutaka kada ste se cimali oko nečega bez razloga i pravili sebi probleme gde ih nema. Da li je pomoglo? Možda, u retkim slučajevima. Po mom iskustvu uglavnom ne pomaže, samo dodaje još stresa u situaciju. Od kada sam skapirao ovo radim na tome da za početak prepoznam kada sam krenuo sam sebe da "udaram po glavi" i zatim na bilo koji način prekinem taj tok misli. Meditacija, vežbanje, knjiga/film/serija.. bilo šta, samo da skrenem tok misli na nešto drugo, nešto pozitivnije i prijatnije. Nekada radi super, nekada manje super, kao i sve i ovo traži vežbu ali već primećujem da mi je sve lakše da prepoznam te momente i na ovaj ili onaj način izađem iz toga. A vi? Da li umete da prepoznate kada udarate sami sebe po glavi? I šta radite tada?  
Categories
100 reči u 100 dana um

#2 Mentalni sklop (Mindset)

Pričam pre neki dahttps://www.flickr.com/photos/zero81/8013167390n sa drugarom oko mentalnog sklopa(mindset na engleskom; način razmišljanja; skup naših vrednosti, uverenja i stavova koji oblikuje naš pogled na svet) i koliko utiče na naš život. Kaže on da je sve to lepo i krasno ali ne utiče baš na sve. I ja se u trenutku složim. Realno ne utiče na to da li će da pada kiša ili sija sunce, da li ćeš dobiti odlično pečen ili polu živ obrok u restoranu, da li će da ti padne saksija na glavu ili ne. Međutim, nisam bio zadovoljan time pa sam nastavio da razmišljam o temi. I moram da se ne složim sam sa sobom od pre neki dan. Istina, ne utiče na to šta će se desiti oko nas. Ali utiče na to kako ćemo mi reagovati na to i kakav će biti naš doživljaj. Utiče na to da li ćemo biti besni kada se desi nešto što nismo želeli ili ćemo pogledati može li se izvući i nešto pozitivno iz toga. Da li ćemo uživati u lepom danu ili ga upropastiti razmišljajući o nečem lošem. Da li ćemo uopšte gledati na stvari kao na dobre i loše. Kao što Šekspir kaže "Ništa samo po sebi nije ni dobro ni loše, zavisi samo šta o tome mislimo". A šta mislimo određuje naš mentalni sklop. Uvek i svuda.
Categories
100 reči u 100 dana blog

#1 Po 100 reči u 100 dana

engine_startSkoro mi je prijatelj poslao link do bloga nekog lika koji piše blog postove od po 100 reči. Sam blog manje više, ali ideja o pisanju postova od 100 reči mi se baš svidela. Može svašta da se kaže u 100 reči a opet ne oduzima previše vremena. I tako se rodila ideja da u sledećih 100 dana pišem po jedan blog post od minumum 100 reči. Čemu sve to, pitate se vi. Delom da bih malo opet pokrenuo blog. Delom da bih se generalno vratio u formu sa pisanjem. Delom da bih krenuo u nešto bez preteranog razmišljanja, što inače često radim. Ako vam se ideja sviđa slobodno se pridružite :) Tema je slobodna. Ja ću pisati uglavnom o svojim iskustvima i razmišljanjima o životu, meditaciji i radu na sebi. Vi možete o čemu god hoćete. Možete da pišete na svom blogu, medium.com, bilo gde.. ili privatno, samo za sebe. I krećemo :) // 140 reči do smajlija, nije loše za početak
Categories
putovanja

Znate li kako se na arapskom kaže “srećan put”?

Putnicki recnik Ne znate? Strašno, ja sam šokiran ko sve čita ovaj blog. Šalim se, naravno :D Iskreno, ni ja nisam imao pojma. Srećom, znam ko zna. Da li ste čuli za Klub putnika Srbije? Evo šta piše na strani Klub putnika - o nama
Klub putnika Srbije okuplja putnike koji veruju u aktivan, konstruktivan pristup putovanju. Pri tome je akcenat na samostalnim putovanjima istraživačkog karaktera, ali u obzir dolaze sve vrste putovanja.
Znači u pitanju je udruženje ljudi avanturističkog duha, kojima ideja samostalnog putovanja po svim krajevima ove naše planete, dok ne nađemo još neku, nije strana. A kako svi koji su putovali znaju, pogotovo ako idete sami, poznavanje lokalnog jezika može znatno da utiče na iskustvo koje imamo tokom puta. Par pravih reči u pravom trenutku nekad vrede više od svih para koje ste poneli na put. Upravo zbog toga, članovi Kluba putnika Srbije su pripremili Putnički rečnik. U pitanju je džepni rečnik sa oko 300 praktičnih reči i izraza, dovoljnih za osnovnu komunikaciju i jednostavnije razgovore. Pokriva razne teme, od prevoznih sredstava, smeštaja, zdravlja, hrane do snalaženja u prostoru i opštih konverzacijskih reči i izraza. Za 3 godine koliko postoji urađeni su rečnici za 21 jezik, a ne sumnjam da će broj vremenom samo rasti. Ne znam za vas, ali ja sam iskreno oduševljen ovim projektom. Ma koliko bih voleo da znam sve jezika sveta, stvarno nemam vremena za to i planiram da koristim Putnični rečnik čim se ukaže prva prilika(nadam se uskoro :)). U nadi da će vas ovo možda motivisati na neko novo putovanje, pozdravljam vas sa Rihla saida :)