Categories
lično

WTF is “normalno”?

U poslednje vreme sam par puta čuo reč "normalno" kao opis neke situacije, nekog odnosa, koječega. I svaki put mi je zasmetalo pošto iz nekog razloga nikada nisam znao šta to tačno znači. U Japanu je normalno da čovek izvrši samoubistvo ako napravi veliko sranje na poslu. U Indiji je normalno da se devojčice od 10-12 godina udaju. U Južnoamerickoj republici je normalno da noćne klubove čuvaju ljudi naoružani automatskim oružjem. U Srbiji je normalno da se puca na Božić. Mom kolegi sa vežbi je normalno da mrzi pedere. Mojoj drugarici je normalno da danima ne izlazi iz kuće. Mojoj drugoj drugarici je normalno da je u vezi sa dečkom koja živi više od 1000km daleko. Mom drugu je normalno da maltene religiozno gleda vesti svaki dan. Mom drugom drugu je normalno da bude u vezi sa nekoliko devojaka odjednom. Meni je normalno da diskutujem o tome da li te teleportacija prikazana u Star Treku zapravo ubije svaki put i napravi identičnu kopiju na drugoj strani ili ne. Meni je takođe normalno da diskutujem o internim strukturama koje naše nesvesno kreira da bi predstavilo naša iskustva i doživljaje. Meni je normalno da igram kinesku stratešku igru na tabli staru 4000 godina. Meni je normalno da dane i noći provodim sa nepoznatim ljudima iz celog sveta i da im verujem više nego nekim ljudima koje poznajem godinama. Koliko ja vidim u većini slučajeva ljudi "normalno" koriste da opišu stvari koje su uobičajene u nekom kontekstu, nekoj kulturi, nekom okruženju.. I kada pogledamo šta je sve u raznim kontekstima, kulturama i okruženjima uobičajeno, šta mu tačno dođe to "normalno"?

Are You Normal?

Categories
zabava

ImprovEverywhere u Beogradu ili “Kako smo djuskali u Knez Mihajlovoj”

Kako objasniti nekome zbog cega se 200 ljudi "smrzlo" na Grand Central stanici u New yorku? Ili zashto stotine ljudi vec 10 godina unazad jedan dan odluce da se provozaju metroom bez pantalona? Ja sam probao i nije mi bash uspelo. Na pitanja "A zashto to rade?", "Kakav su autoritet ti shto to organizuju pa ih ljudi tako slusaju?" i slicna nisam imao adekvatan odgovor. Najbolje shto sam mogao da kazem je "Pa.. zabavno je". Srecom, nisam morao mnogo da objashnjavam, vec sam mogao da pokazem primerom kako to funkcionishe i zashto ljudi to rade. U subotu, 9 Aprila, masa od par stotina ljudi se okupila ispred hotela Moskva. Povod je bila organizovana akcija od strane trupe ImprovEverywhere, kao deo Share konferencije. Improv Everywhere Mobile Club, Knez Mihailova street ImprovEverywhere je, kako sami kazu, kolektiv shaljivdzija koji prave scene haosa i zabave na javnim mestima. Pomenute scene sa smrzavanjem na Centralnoj Stanici ili Metro voznja bez pantalona su samo neke od najpoznatijih misija koje su izveli, a za 10 godina koliko postoje imali su preko 100 razlicitih akcija. Niko nije znao shta nas ocekuje, ali smo svi sa nestrpljenjem cekali da nam se neko iz organizacije obrati. Gomila osmeha i skoro pa opipljiva pozitivna energija su obecavali odlican provod. Konacno, Brian Fountain i Robyn Sklaren su se popeli na cesmu i izneli nam plan akcije. Ideja je bila da kroz Knez Mihajlovu prodje mobilni klub, sa sve zidovima, muzikom, ljudima koji djuskaju unutra, redom za ulaz i naravno obezbedjenjem. Kako je bilo dosta ljudi podelili smo se u 3 grupe, u zavisnosti od meseca rodjenja. Mi smo bili u drugoj grupi, koja je na Trgu cekala da klub dodje i pokupi nas. Iskreno, nisam ni sam bio skroz uveren koliko ce ovo biti zanimljivo, ali sam bio voljan da mu pruzim shansu. Cim je klub stigao do Trga, ubacili smo se u red za ulaz i uz malo guranja i potezanja veze kod obezbedjenja uspeli smo da udjemo u klub. Prvih 5-10min, dok smo sa Trga ponovo doshli do Kneza je bilo malo previshe guzve i nije bash bilo tako sjajno. Medjutim, kako smo ushli ponovo u Knez Mihajlovu, prostor se rascistio i krenulo je zezanje. Uz muziku sa kasetofona, dobili smo i pojacanje par momaka sa doboshima koji su odmah podigli atmosferu i klub je zivnuo i postao najbolje mesto u gradu u tom trenutku. Improv Everywhere Mobile Club, Knez Mihailova street Sada, kada pokushavam da se prisetim i da opishem shta je tu bilo toliko zabavno, nemam pojma, ali znam da mi je djuskanje i glupiranje u centru grada, sa gomilom ljudi u oblaku pozitivne energije, neverovatno prijalo. I najbolje od svega, kada se klub "zatvorio" kod cesme u Knezu, devojka koja mi je pre ovoga postavljala sva ona pitanja sa pocetka teksta je sa velikim osmehom na licu prokomentarisala "Ako bude opet ovako neshto organizovano obavezno zovite, doveshcu josh ljudi". Mislim da je posle ovoga svaki dodatni komentar suvishan :) Za kraj, evo snimka sa dogadjaja, koji ce vam, nadam se, preneti makar delic atmosfere.
Categories
blog

Da li pazite na času?

Ne znam za vas, ali ja sam se u poslednje vreme navukao na online predavanja i webinare. Ako je tema nešto što me zaista zanima mnogo mi je lakše da pogledam predavanje nego da provedem isto toliko vremena čitajući o tome. U slučaju da me ne zanima toliko, pustim predavanje na laptopu dok ja radim nešto drugo i opet ću se lakše informisati nego da moram aktivno da tražim ili čitam o tome. Iako već dosta dugo konzumiram velike količine informacija u audio ili video formatu, falio mi je sistem za lako i brzo podsećanje na poslušano/pročitano. Iako mislim da imam prilično dobro pamćenje, pored toliko informacija kojima smo svakodnevno bombardovani neminovno je da se dobar deo jednostavno zaboravi. A rešenje je jako jednostavno, pravljenje beleški tokom predavanja. Iako je ovo nešto što sam u školi i na fakultetu radio više od pola života, kada su u pitanju online predavanja trebalo mi je dosta dugo vremena da počnem da primenjujem isti pristup. I sada to ne činim uvek, ali kada naletim na nešto što mi se čini vredno dodatnog truda, obavezno otvorim Google Docs dokument i krenem da pišem. Hvatanje beleški, shvatio sam usput, ima dvostruku svrhu
  • sam proces hvatanje beleški i organizovanja informacija na neki meni zgodan način pomaže da ih dosta bolje zapamtim
  • neuporedivo je lakše preleteti preko 10tak strana beleški i podsetiti se ključnih informacija nego premotavati video seminar u trajanju od 8-9 sati
Pre jedno 2 nedelje sam vas pitao da li i vi hvatate beleške tokom predavanja i evo rezultata. twtpoll rezultati Istina, 14 glasova nije neki veliki uzorak, ali mi je i dalje zanimljivo. Skoro polovina(43%) uvek ili uglavnom hvata beleške što je jako pohvalno, dok bi ova trećina što to ne radi mogla da počne :) Ako već niste, iskoristite još ovih 5 dana(do 20 Februara) koliko traje anketa i glasajte ovde. U slučaju da rezultati budu znatno drugačiji možete očekivati update. Ostaje mi samo problem sa audio knjigama i predavanjima. Suviše mi je dosadno da samo sedim i slušam ih kod kuće, tako da ih uglavnom slušam u prevozu ili dok se šetam. Dobra strana ovakvog pristupa je što efikasno koristim vreme, loša strana je što vožnja u prevozu ili šetnja nisu baš pogodni za hvatanje beleški. Ako neko ima rešenje za ovo, slobodno recite.
Categories
blog

Astronomski kamp Letenka 2009

Od 23. do 26. jula. 2009 održan je još jedan astronomski kamp na Letenci na Fruškoj Gori. Kao što na sajtu časopisa Astronomija kaže
Astronomski kamp na Letenki je kamp za popularizaciju nauke, pre svega astronomije. Kamp organizuje Astronomski magazin uz pomoć prijatelja i to od 2001. godine.
Kao što vidite kamp ima solidnu tradiciju i ja sam već četvrtu godinu za redom tamo. Kao i svake godine i ovaj put je kamp bio pravo uživanje. Glavna stvar na svakom okupljanju su naravno ljudi. Sa nekim ljudima iz drugih gradova se viđam maltene isključivo na Letenci i uvek je jako prijatno kada se okupimo i provedemo par dana zajedno. Naravno, uvek se upoznaju i neki novi ljudi tako da je svaka godina priča za sebe. Ove godine su nam se pridružili i Slavko i još par drugara, pa smo uz @tamburixa i mene imali i mini Tweetup na Fruškoj gori. Iako je društvo možda najbitnija stvar za dobar provod, kada neko pomene Letenku prva stvar koja meni padne napamet je zvezdano nebo. Daleko od gradskog svetla, vedro nebo nad Letenkom se otkriva u svoj svojoj lepoti i definitivno je najjači utisak koji nosim sa kampa. Prve godine smo se izvalili na livadu i satima samo gledali u nebo. Mali medved, Veliki medved, Kasiopeja, Orion, Jupiter i milijarde drugih nebeskih tela koja nemo zure u nas vam prosto vam promene pogled na svet oko sebe. Ako se dobro zagledate, možete videti i obrise Mlečnog puta, ogromnog i reklo bi se beskrajnog. Kako se na kampu svake godine održava takmičenje u traženju M(Mesijeovih) objekata dosta ljudi donese teleskope tako da je moguće baciti malo bolji pogled ka planetama i zvezdama. Iako su slike koje gledamo u časopisima i emisijama mnogo veće i detaljnije, ipak ima posebnu draž kada svojim očima vidite Jupiter i njegove satelite ili izrovarenu površinu Meseca. Uz gledanje se uvek povede i neka priča, pa se mogu čuti razne zanimljive stvari, od poslednjih naučnih otkrića do značenja koja su naši preci dodeljivali određenim sazvežđima. Pored priča uz teleskope na Letenci se svake godinu održavaju i razna predavanja i radionice, od predstavljanja galaksije uz pomoć balona za decu do razmatranja mogućnosti života na Marsu.  Ove godine je jedno od zanimljvijih svakako bilo i predavanje Milivoja Jugina, čoveka koji je, pored ostalih događaja koje je prenosio, prisustvovao i poletanju Apolo-a 11. Nadam se da sam barem malo uspeo da vam prenesem atmosferu sa Letenke i možda vas zainteresujem da nam se pridružite sledeće godine. Za kraj, jedan prilično neozbiljan ali nadam se dovoljno zabavan video izveštaj. Uživajte :) Duškovo i Acino epsko putovanje na Letenku from Aleksandar Latinovic on Vimeo.
Categories
blog internet

Ti si ono što pišeš

Pre neku nedelju sam pratio Inbound Marketing Webinar i jedna od stvari koje su mi bas privukle pažnju je rečenica "On the Internet, you are what you publish". Znam ja to generalno, ko piše o kuvanju je poznat kao kuvar, a ko piše o programiranju kao programer, ali je očigledno trebalo da mi neko ovako direktno kaže pa da malo ozbiljnije porazmislim o tome. Naravno, odmah sam uzeo i pregledao svoj blog, čisto da se podsetim malo šta sam sve pisao i kakav utisak ostavlja ovo moje pisanije. Moram priznati da mi je bilo jako zabavno da čitam neke postove od pre godinu dana, zaboravi čovek šta mu se sve izdešavalo. Iako sam pisao o svemu i svačemu za skoro 2 godine na ovom domenu, najjači utisak na ljude je definitivno ostavio serijal o programu Hundred pushups. Vidim to i po broju komentara na blogu i po komentarima ljudi uživo, iako ima jedno pola godine kako sam o tome pisao. Kako je taj serijal je trajao par meseci nije ni čudo, bilo je vremena da se ljudima ureže u sećanje, sve ostalo je bilo vrlo jednokratno. Zaključak koji se iz ovoga moze izvući je sledeći: Ako ljudima dovoljno dugo pričate o nečemu počeće da vas poistovećuju sa time o čemu pričate. Znam, ništa preterano pametno niti novo, ali nisam do sada previše razmišljao o tome. E sad, kada već znamo sve ovo postavlja se pitanje, šta dalje? Već neko vreme razmišljam da bih trebao nešto da uradim sa blogom. Da li smišljeno pisati o nekim stvarima i tako graditi sliku o sebi ili kao i dosada pisati o stvarima koje su zanimljive u tom trenutku, pa ostaviti na ljudima da se snadju u gomili sadržaja? Iskreno, nemam pojma. Kako mene svašta nešto zanima palo mi je napamet da otvorim novi blog gde bih pisao o nekim "ozbiljnijim" stvarima, a da ovo ostane ovako lično i nasumično, ali nisam još siguran da li želim to da radim. Šta vi mislite na tu temu? Da li je moguće na istom blogu pisati i o sklekovima, muzici i recimo online marketingu, a da to i dalje deluje smisleno a ne samo kao gomila nabacanih tekstova?