U poslednje vreme sam par puta čuo reč “normalno” kao opis neke situacije, nekog odnosa, koječega. I svaki put mi je zasmetalo pošto iz nekog razloga nikada nisam znao šta to tačno znači.
U Japanu je normalno da čovek izvrši samoubistvo ako napravi veliko sranje na poslu.
U Indiji je normalno da se devojčice od 10-12 godina udaju.
U Južnoamerickoj republici je normalno da noćne klubove čuvaju ljudi naoružani automatskim oružjem.
U Srbiji je normalno da se puca na Božić.
Mom kolegi sa vežbi je normalno da mrzi pedere.
Mojoj drugarici je normalno da danima ne izlazi iz kuće.
Mojoj drugoj drugarici je normalno da je u vezi sa dečkom koja živi više od 1000km daleko.
Mom drugu je normalno da maltene religiozno gleda vesti svaki dan.
Mom drugom drugu je normalno da bude u vezi sa nekoliko devojaka odjednom.
Meni je normalno da diskutujem o tome da li te teleportacija prikazana u Star Treku zapravo ubije svaki put i napravi identičnu kopiju na drugoj strani ili ne.
Meni je takođe normalno da diskutujem o internim strukturama koje naše nesvesno kreira da bi predstavilo naša iskustva i doživljaje.
Meni je normalno da igram kinesku stratešku igru na tabli staru 4000 godina.
Meni je normalno da dane i noći provodim sa nepoznatim ljudima iz celog sveta i da im verujem više nego nekim ljudima koje poznajem godinama.
Koliko ja vidim u većini slučajeva ljudi “normalno” koriste da opišu stvari koje su uobičajene u nekom kontekstu, nekoj kulturi, nekom okruženju..
I kada pogledamo šta je sve u raznim kontekstima, kulturama i okruženjima uobičajeno, šta mu tačno dođe to “normalno”?
Normalno – to je ono što ja radim. Svako veće odstupanje ide ka nenormalnosti 🙂
Ništa lično, samo kažem kako percepcija funckioniše. Takva smo vrsta, usmerena na sebe. Samo malo pomeriti fokus…
skroz se slazem, svako ima svoje “normalno”. samo je dobro da smo svesni toga, dosta problema u komunikaciji a i ovako mozemo da izbegnemo
Komunikacija je skill. To možeš sa svakim. Ali ne može ti svako biti prijatelj, komšija, niti ljubavnik 🙂
Za mene je to vrlo jednostavno pitanje iz kojeg proističe jednostavan odgovor:) Sve što je prirodno to je i normalno.
E, sad šta je to pirorodno? Pa sve ono što sledi zakone prirode. Generalno, davno se ova planeta odrodila od prirode pa zauzvrat dobijamo sve ove prirodne katastrofe.
Tako je i sa pojedincem ako se “odrodi” od samog sebe počeće da radi stvari koje nisu normalne.
da, da, prirUda 🙂 onda bi bilo normalno leći kada padne mrak i ustati u zoru…aa?
Komunikacija jeste skill, ali je mnogo lakshe kada imash pretpostavku da je i ovaj drugi normalan, iako na svoj neobican nacin.
shto se tice toga sa kim cesh da budesh prijatelj, komshija, ljubavnik.. znash kako kazu “ne trazimo mi nekog normalnog vec nekog cije je ludilo kompatabilno sa nashim” 🙂
a od leganja sa kokoshkama i ustajanje sa petlovima smo se svi odrodili, zakoni prirode u modernom drushtvu vrlo cesto ne vaze
Pingback:#36 Jedan pravi put | Kalkulus
Ser man det, ser man det! *sikle på tastaturet* Denne utfordringen var definitivt vel utført. Og så en sånn Snickers nesten heeelt uten kalorier også, bravo, sånn skal det gjøres! =o)
Salut Alain, où en es-tu dans « Le Seigneur des porcheries » ? (voir ma critique sur ce blog) As-tu réussi à entrer dans l’histoire ? à bientôt.