Jeste li se ikada sami šetali nepoznatim gradom?
Gledajući po prvi put nepoznate zgrade, koračajući prvi put nepoznatim ulicama, okruženi nepoznatim ljudima.
I kako ste se proveli?
Da me je neko pitao pre 5-6 godina, da li bih voleo da se sam prošetam raznim evropskim gradovima rekao bih da, ali, da budem iskren, ne bih bio baš srećan što ću sam šetati.
Sada, posle ne malog broja gradova kojima sam prošetao sam, moram da priznam da mi je ideja sve draža i draža.
Da se razumemo, super je obilaziti grad u društvu. Još ako imate nekog lokalnog da vam pokaže stvari koje inače ne bi videli, to je apsolutno sjajno.
Glavna razlika je što vam u društvu drugi ljudi skreću pažnju na sebe i na stvari koje su njima zanimljive i onda nekada propustite stvari koje biste, da ste sami, primetili ili im posvetili više pažnje.
Pri čemu ovde ne postoji bolje ili lošije iskustvo, samo drugačije.
Ima nešto posebno u tome kada ste 1 na 1 sa gradom.
Iako kada krenem u istraživanje novog grada uglavnom imam makar okviran plan šta bih voleo da vidim, ne držim ga se kao pijan plota i reko kada ga u potpunosti ispoštujem.
Vremenom sam shvatio da je nemoguće obići sve i da umesto trčanja kroz grad i lupanja recki na spisku mnogo više uživam kada se opustim, ne mislim na vreme i pustim da me grad vodi.
Šta mislim pod time da me grad vodi?
Mislim pre svega na slobodu da pratim svoj osećaj i trenutnu inspiraciju.
Na “besciljno” lutanje nepoznatim ulicama izvan turističkih ruta, gde je lutanje samo sebi cilj i svrha.
Na promenu puta ako iza čoška naletim na nešto zanimljivo.
Na cipele obešene po strujnim kablovima u polupraznim uličicama oko Camden Marketa.
Na svakodnevnu popodnevnu dremku u parkovima u Istanbulu.
Na neplaniranu pauzu na vidikovcu iznad Tbilisija tokom koje sam napisao pesmu o Putnickoj kuci.
Na usputne razgovore sa random ljudima, na lokalne birtije na koje nabasate slučajno i sve one sitne detalje i događaje na koje naletite lutajući a koji govore mnogo o gradu i životu u njemu a koje nećete videti na glavnom gradskom trgu, u najpoznatijem parku ili ispred poznatog pozorišta.
Imaju i trg i park i pozorište nešto da ponude i potrudim se obiđem i njih(i uradim poneki selfie :D), ali to iskustvo je nešto što svi koji dođu u grad imaju.
Ja ipak volim da upoznam grad malo drugačije, malo intimnije, i lepe i prljave delove.
A to se najbolje radi kada dopustite sebi da se izgubite, sami sa sobom i ulicama koje vas vode ko zna gde.
P.S. Hvala @milospetrovic i @pufn1ca na inspiraciji za tekst 🙂