![\"pisanje\"](\"http:\/\/kalkulus.net\/blog\/wp-content\/uploads\/2014\/06\/pisanje.jpg\")
<\/p>\nU komentarima na jednom statusu na fejsu se povela pri\u010da o pisanju.<\/p>\n
Za\u0161to pi\u0161emo, da li objavljuljemo negde to \u0161to pi\u0161emo i imamo li hrabrosti da pi\u0161emo pod svojim imenom.<\/p>\n
<\/p>\n
Blog pi\u0161em odavno, na ovom domenu od 2007, a pre toga sam nekoliko godina imao sajt na akademskoj mre\u017ei.<\/p>\n
Bilo je perioda kada se pisalo redovno. Bilo je perioda kada se pisalo malo. Bilo je perioda kada se nije pisalo.<\/p>\n
U kontekstu ove pri\u010de meni su najzanimljije prethodnih par godina kada se pisalo dosta, ali se jako malo, skoro ni\u0161ta, objavljivalo. Desetine draftova i tekstova na Google drajvu nikada nisu videli svetla Interneta.<\/p>\n
Za\u0161to sam onda pisao ako nisam objavljivao?<\/p>\n
Pisao samo zato \u0161to sam ose\u0107ao potrebu da pi\u0161em. Zato \u0161to su te ideje i re\u010di htele da iza\u0111u iz moje glave.<\/p>\n
Pisao sam zato \u0161to sam nekada kroz pisanje uspevao sam sa sobom da sklopim neke kockice i steknem neke nove uvide.<\/p>\n
Uglavnom sam imao ideju da ne\u0161to od toga jednom objavim, ali da sam bio vo\u0111en samo tom idejom, sumnjam da bih napisao vi\u0161e od nekoliko tekstova.<\/p>\n
Nisam uvek mislio da je to \u0161to napi\u0161em dovoljno vredno, da bi neko mogao da ima koristi od toga. Realno, \u0161ta ima ja tu da pametujem i koga briga kako sam ja uradio ovo ili ono.<\/p>\n
Vremenom sam skapirao da to nije na meni da procenim i da su re\u010denica ili dve u nekim potpuno nasumi\u010dnim tekstovima, knjigama, filmovima i pesmama meni umeli da zna\u010de mnogo vi\u0161e nego neke premudre pri\u010de, a ko zna da li je autor uop\u0161te hteo da ka\u017ee to \u0161to sam ja shvatio.<\/p>\n
Tako da sam taj deo, vrednovanje mojih re\u010di, ostavio ljudima koji ih \u010ditaju. Ja svakako u\u017eivam i mnogo dobijam u samom procesu pisanja i za po\u010detak mi je to sasvim dovoljno.<\/p>\n
Jedna od dilema koju sam dugo imao je da li pisati pod svojim imenom ili ne. Da li iskora\u010diti pod svetla i predstaviti se svetu.<\/p>\n
Nije ba\u0161 javni nastup<\/a>, ali skoro.<\/p>\n Jo\u0161 ako dopustimo komentare, ko zna kakve reakcije \u0107emo dobiti. Ima raznog sveta po Internetima, nije to ba\u0161 sigurno.<\/p>\n Za sve koji se jo\u0161 nisu odlucili da pi\u0161u pod svojim imenom moram da ka\u017eem da je neverovatno osloba\u0111aju\u0107e kada jednom krenete.<\/p>\n Jeste, u neku ruku se ogolite pred svetom, ka\u017eete \u0161ta mislite i ose\u0107ate a nekada vas ponese tekst pa ka\u017eete i neke stvari koje niste mislili da ka\u017eete.<\/p>\n I svi mogu da vide, da procenjuju, da komentari\u0161u. I ume da bude malo zastra\u0161uju\u0107e.<\/p>\n Ali to pro\u0111e posle nekog vrmena i shvatite da mnogo vi\u0161e dobijate nego \u0161to mo\u017eete da izgubite. I prosto se zapitate za\u0161to su vam trebale godine da to uradite.<\/p>\n Barem je to moje iskustvo.<\/p>\n