Categories
100 reči u 100 dana život

#24 #FirstWorldProblems

Znate ono što su nam mame i bake govorile kada smo bili klinci i nismo hteli da jedemo "Deca u africi gladuju a ti nećeš da jedeš boraniju". E to vam je tipičan #FirstWorldProblems primer. Hashtag #FirstWorldProblems se na Twitteru koristi kada neko ko živi u relativno dobrim uslovima ima "problem". Ponestalo mi memorije na najnovijem telefonu od 500eur.first-world-problem Hteo sam da kupim mleko sa 1.8% mlečnih masti a imali su samo sa 2%. Toliko sam dugo spavao i lenčario da sam se ukočio. Ta priča. I kada pogledamo malo objektivnije, ti problemi su zaista skroz zanemarljivi u odnosu na neke veće stvari sa kojima se ljudi svaki dan susreću širom sveta. Glad, bolesti, ratovi. Međutim, ne možete kriviti nekoga za to. Što su bolji uslovi u kojima živimo i što više napredujemo od bazičnih životnih potreba, to su "problemi" sa kojima se srećemo dalji od onoga što bi svi prepoznali kao pravi problem. I lako se čovek izgubi u tome. I opet nerviranje, bes, gomila loše energije. Zato što smo dobili telefon pogrešne boje ili nam je pivo bilo 2 stepena toplije. Što sve ovo pišem? Čisto da vam skrenem pažnju na to da je realnost subjektivna. Problemi su subjektivni i zavise od okružena i mentalnog sklopa osobe. Nemanje vode i hrane je realan problem, tu svi možemo da se složimo. Boja telefona.. pa sad, mogli bi da diskutujemo. Međutim, ako ste neko ko je izrazito vizuelna osoba i sve što nosi i poseduje je usklađeno, ovo zaista može da bude nešto što vam vrlo smeta. Samo malo obratite pažnju kada pričate sa ljudima. Nemojte odmah da osuđujete one koji imaju probleme koji vama deluju besmisleno i beznačajno. Takođe, ako ste u društvu ljudi koji se bore da plate račune svaki mesec, ne morate baš da kukate kako ćete ove godine ići samo do Grčke na more. I uz malo pažnje i razmišljanja svet oko nas može već danas da bude bolje mesto.

One reply on “#24 #FirstWorldProblems”

ja bih to rekla ovako . . . naravno da nemajući prave izmišljamo nepostojeće probleme…preterujemo oko nebitnih stvari… a onda nas nekad zadesi (ili vidimo da nekog našeg) zadesi život u svoj svojoj surovosti i prisetimo se koliko smo neosetljivi.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *