Categories
100 reči u 100 dana

#59 Kada je ok da budemo sebični?

Čekaj, stani, pazi, vidi.. ajde opet. Da budemo sebični? Pa svi kažu da ne valja biti sebičan, da valja misliti i na druge, kako sad to? Apsolutno se slažem, valja misliti i na druge. Ključna reč je ono "i". Znači ne samo na druge. I ne uvek prvo na druge. Ako ste leteli avionom imali ste priliku da čujete uputstva za slučaj neke opasnosti. Jedno od uputstava je da kada padnu maske za vazduh, prvo sebi stavite masku. Pa tek onda deci ili bilo kome drugom kome treba pomoć. Isto tako spasioci na moru, u slučaju da plivaju sa davljenikom ka obali i nalete na stene, imaju instrukcije da okrenu osobu kojoj pomažu ka stenama, tj. da zaštite sebe. Deluje malo sebično, zar ne? Zar ne bi trebalo da prvo zaštitimo osobe koje to ne mogu same da urade? Paaa, ne baš. Zamislite da spasilac naleti na stenu dok pliva sa davljenikom i postavi sebe između stene i davljenika. Ako nije opasna situacija neće se povrediti i stići će do obale. A ako jeste? Postoji mogućnost da se spasilac povredi a toj situaciji njemu nema ko da pomognei lako može da se desi da i on i davljenik izgube život. Ove situacije su malo ekstremne, ali je princip isti i u nekim svakodnevnim stvarima. selfishDa bi mogli da uradimo bilo šta korisno, za sebe ili za druge, moramo prvo na sebe da mislimo. Niko vam ne garantuje da će drugi misliti na nas, pa bi mogli makar sami o sebi da se pobrinemo. Što ne znači da ne treba nekada žrtvovati nešto za druge, ali u većini situacija, ako nešto što radimo ili ne radimo nama čini loše, a nećemo da uradimo nešto drugačije da ne bi ispali sebični, to nije dobro ni za koga. Može da zvuči sebično reći da ne možemo nekome da pomognemo zato što bi da odspavamo. Ili ako kažemo nekome da ga ne želimo u svom okruženju, iako time možda tom nekome uskraćujemo neka dobra iskustva, zato što ćemo se loše osećati. Sebičnost ima loš prizvuk i koristi se da se opišu dela učinjena isključivo iz neke koristi za onoga ko delo čini. A recite mi, čak i kada radimo nešto dobro za druge, bez ikakvog drugog razloga osim da pomognemo, zar i to ne činimo zato što ćemo se mi osećati dobro zbog toga? Nije li i to neki vid sebičnosti? Možemo da budemo najhumanija osoba na svet iz čiste sebičnosti, samo zato što želimo da se dobro osećamo. I ako volimo sebe i činimo stvari da ugodimo sebi možemo izgledati sebično nekome sa strane. A nije li iskrenije i poštenije biti "sebičan" i učiniti nešto za sebe nego doveka misliti samo na druge i pretvarati se da smo ok sa time čak iako je na našu štetu?

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *