Prijateljski, porodični, ljubavni, poslovni, komšijski.. medjuljudski odnosi su na sve strane i osim da se potpuno izolujemo od sveta ne možemo ih izbeći.
I uglavnom se ne trudimo, ali takođe ni ne razmišljamo previše o tome zašto ulazimo u neke odnose, šta nas kod nekih ljudi privuče i kakve uloge igramo u tim odnosima?
Danas sam imao trenutak lucidnosti i skapirao da su neki odnosi u mom životu, posebno sa suprotnim polom, vrlo slični nekim odnosima koje sam mogao da vidim u okviru porodice.
Ništa čudno, naravno, dok rastemo vidimo svet oko sebe kroz ljude oko sebe, tj. porodicu, i prosto je prirodno da to uzimamo za model “ispravnog” ponašanja.
Prosto nisam razmišljao o tome ranije i sada me je malo iznenadilo.
I šta sad kada sam to skapirao?
Dobra stvar je što sada znam odakle sam pokupio model ponašanja i razmišljanja, znam kako funkcioniše, znam kakvo je moje iskustvo do sada bilo pa mogu da vidim šta mi odgovara a šta ne..
Ovaj konkretan model po kom sam očigledno gradio svoj mentalni sklop, iako radi za nekog drugog, se kod mene, da budem iskren, nije pokazao baš skroz efikasan.
Generalno mislim da je postavka dobra, nekim osnovnim principima sam zadovoljan, ali ima par stvari na kojima bi valjalo poraditi.
Brus Li ima jednu sjajnu izjavu koja kaže
“Upijaj bitno, odbaci nebitno i dodaj ono što je samo tvoje”
Modelovanje drugih nam je u prirodi, tako učimo neke osnove stvari dok smo deca i dalje kroz život to stalno radimo, kako u privatnom životu tako i u poslu i drugim situacijama, nekada svesno a mnogo češće nesvesno.
Neke stvari koje prihvatimo od drugih nam odgovaraju, neke ne i zato je sjajno kada osvestimo model koji smo u nekom trenutku prihvatili.
Onda imamo izbor da li ćemo ga zadržati, odbaciti ili ga iskoristiti da, uz možda delove iz drugih modela, napravimo nešto samo naše, krojeno po meri.