Categories
100 reči u 100 dana

#34 Korak po korak

Kada nam dođe onaj trenutak da smo mrzovoljni i depresivni i da nam se ništa ne radi, tada stvarno bolje da ništa ne počinjemo.keep-stressed-and-do-everything-at-once Šta god da krenemo tako raspoloženi teško da će da izađe na dobro. A kada samo raspoloženi, puni elana i mislimo da možemo sve, tada je ok da krenemo sa svime što želimo, zar ne? Paaaa.. možda ipak ne. Kažu ljudi "Ne obećavaj kada si srećan, ne donosi odluke kada si ljut". A mi baš suprotno, kada smo srećni i orni obećamo sebi kule i gradove. "Krećem u teretanu i svaki dan ću da čitam po sat vremena i svake nedelje ću da naučim ponešto novo i paziću šta jedem i lećiću da spavam na vreme svaki dan i neću da gubim vreme na serije i ..." Opet bi mi sve, i ako može odmah. Problem je što kada smo super raspoloženi jako lako zaboravimo na sve sitnice koje bi mogle da nas ometaju usput i lako precenimo svoje mogućnosti. Treba iskoristiti taj elan i tu energiju, naravno, ali pametno. Pustimo sebe da ispričamo ili još bolje napišemo sebi šta sve želimo i hoćemo da uradimo i onda zastanemo malo, udahnemo par puta ako treba, pogledamo šta smo sve smislili i razislimo šta realno možemo da uradimo sada ili u sledećih nedelju dana. Ključna reč "realno". Ako je to samo da pročitamo po 10 strana dnevno neka bude to. Ako je to da pročitamo po 30 strana dnevno i krenemo u teretanu jednom nedeljno, super. Poenta je da je dovoljno malo, da možemo da ga ubacimo u svakodnevni život a da nam ne ometa previše ostale bitne obaveze, a opet da nam dovoljno znači da nam bude drago što smo to uradili. Pa ako za par nedelja vidimo da nam ide, probamo da ubacimo još nešto. I tako lagano, korak po korak, možda i stignemo do svega onoga što smo zamislili. Ako sebi natrpamo sve odjednom na leđa, plašim se da ćemo vrlo brzo da se vratimo na ono mrzovoljno i depresivno stanje, a onda ništa nismo uradili.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *