All hail the hypnotoad

Hypnotoad Prosto sam moram. Ko je gledao Futuramu shvatiće :)
Categories
blog lično

To blog or not to blog, that is the question?

Nešto sam neraspoložen ovih dana, ne znam šta mi je. U stvari, znam ja vrlo dobro šta mi je, samo ne znam što me je sad strefilo. Ok, bilo je par gluposti u poslednjih par dana, ali čini mi se ništa toliko bitno. To me je nateralo da razmišljam da li i koliko želim da pišem neke lične stvari na blogu. Dođe mi tako ponekad da kažem nešto, a ne bih da davim ljude oko sebe koji su to sve uglavnom čuli i onda se nađem sa svojim mislima koje nemaju kuda nego se vrte po glavi dok se ne umore. A to ponekad ume da potraje jako dugo. E sad, cenim da bi mi pisanje o koječemu malo razbistrilo glavu. Kao što recimo sada pišem o ovome i pokušavam da se sam sa sobom dogovorim. Kada pokušavaš nešto nekome da kažeš onda moraš da se potrudiš da to tačno formulišeš, pa onda opet porazmisliš da li je to baš ono što hoćeš da kažeš i tako u krug. Vrlo često sam u priči sa drugim ljudima sam dolazio do nekih rešenja, samo mi je trebalo da sa nekim krenem da pričam i nateram se da sa svih strana pretresem problem. Takodje, ono što me recimo brine je neki gubitak privatnosti, nisam siguran koliko želim da neke stvari iznesem u javnost. Nemam ja ništa da krijem, ali neke stvari se jednostavno ne pričaju svima.Za sada ovo uglavnom čitaju ljudi koji me znaju, ali ne dovoljno da bi se neke teme pojavile u razgovoru, tako da bih pred njih iznosio nešto što im inače najverovatnije ne bih rekao. Ne znam koliko se meni sviđa da gomila ljudi odjednom sazna neke stvari. Ali sa druge strane, ako bih neke stvari javno rekao, to bi na neki način bilo prihvatanje i možda bi pozitivno uticalo na mene.. Ne znam, ovo je jako nezgodno pitanje i moraću dobrano o tome da porazmislim. Da li delimični gubitak privatnosti i intime može imati pozitivne dugoročne posledice, that is the question.

Nema više “Dve studentske, prva zona”

Od prvog je "jedna studentska prva zona i jedna za zaposlene". Za one koji ne znaju o čemu pričam za par dana mi ističe studentska povlastica za gradski prevoz. Gotovo, nema više. Iako sam tehnički još uvek student, radim diplomski, od sledećeg meseca na povlastici piše "za zaposlene". Nisam očekivao da ću uopšte razmišljati o tome kada dođe vreme da uzmem novu povlasticu, ali nekako me pogodilo. Osećam se kao da sečem jednu od poslednjih veza sa studentskim životom, žurkama i zezanjem, sad nastupa ozbiljan život. Kako za vikend imam planiranu jednu žurku i još jedan izlazak to razmišljanje naravno nema veze sa razumom, ali ne mogu da se otmem utisku da počinje novo poglavlje mog života. Interesantno je da se nekako pogodilo sa trenutkom kada su se neke stvari promenile i kada sam ja sebi zadao neke nove(dobro, ne toliko nove koliko ovaj put zaista čvrsto postavljene) ciljeve u životu. Novi i prvi ozbiljan posao, kraj studiranja(možda ne konačni, ali barem za sada), par novih pozitivnih ljudi oko mene i neki novi i jasni ciljevi u životu.. deluje kao fin početak :)
Categories
internet

Šta ako bi Google morao da dizajnira za Google?

http://www.meangene.com/google/design_for_google.html Jako interesantna prezentacija kako bi Google izgledao kada bi morao da brine da li će ga Google indeksirati. Ključne reči, linkovi, social bookmarking, partnerski linkovi.. trista čuda samo da bismo se našli na dobroj poziciji na svemoćnom i sveprisutnom Google-u
Categories
muzika

The Chubbchubbs blues

Vikend je počeo sasvim obično, petak veče uz pivo sa društvom. Posle piva šetnja do Gajbe, kluba na Vračaru, gde smo problejali neko vreme i rasturili se. Ništa što bi nagoveštavalo šta me čeka za vikend. A onda je došla subota. Već sam se dogovorio sa drugaricom da idemo do VOXa, da slušamo Raw Hide. Prethodne nedelje smo u Kuglašu uhvatili samo početak, ali smo na žalost morali da idemo ranije pa smo se sada nameračili da nadoknadimo taj propust. U VOXu standardna gužva, uz malo nestandardnu posećenost mladog ženskog življa što je samo doprinelo veseloj atmosferi. Čim su muzikanti krenuli da se nameštaju video sam da neće biti standardna svirka. Umesto Joce Ilića, pevača i usnog harmonikaša, pojavili su se Giba, Damir i Don Giovanni što je obećavalo jako dobru svirku. Početak svirke je pripomogao i Ceka, otpevavši par pesama a ostatak je, uz standardno odlične Staneta, Darka i Pačeta, bio prava poslastica za sve ljubitelje dobrog gitarskog zvuka. Samo to je bilo dovoljno da vikend bude odličan, ali je nedelja veče tek bila predamnom. Bend Chubbchubbs je slavio 1 rođendan i to se nije moglo propustiti. Na prethodnoj svirci su me totalno kupili pesmom "Ain't no sunshine" i očekivao sam još jednu dobru svirku. Nisam imao pojma šta su nam pripremili. Kada smo stiglo oko pola 10, Kuglaš je već bio dobrano pun. Nalećemo na neke članove benda od kojih čujemo da su nas očekuje pravi spektakl. Nakon tri predgupe(odlični Chillout, vrlo dobri ali malo previše besni The Schtrebers i fenomenalni Aetar), na binu izlaze Chubbchubbs i razvaljuju od svirke. Jako dobar repertoar(Muse, Smak, Bill Withers, Ray Charles..), odlični ženski vokali i ogromna pozitivna energija su razlog zbog kojih ću ovu svirku definitivno pamtiti. Mogu samo da zamislim kako će zvučati za sledeći rođendan :) Sve u svemu, odličan vikend i odlične svirke na kojima sam napunio baterije za novu radnu nedelju, možda čak i dve :D