Categories
100 reči u 100 dana život

#18 Pravih se reči uvek kasno setim..

KAsno ..odgovor znam kad ostanem sam. Znate ove reči grupe Leb i Sol? Večeras sam čuo pesmu u Tramvaju i setio se svih onih situacija kada sam se tako osećao. Posle nekog dešavanje, nekog razgovora, nekog sastanka(poslovni ili privatni), posle nekog vremena setim se šta sam trebao da kažem. Savršene reči koje bi savršeno legle u toj situaciji. Samo malo kasno. I mnogo sam se nervirao oko toga, moram da priznam. Kako se to drugi uvek sete šta treba da kažu a ja ne? Nije da ne znam da pričam, mislim da skroz pristojno znam sa rečima ali prosto u nekim situacijama muk. Ili ne znam šta da kažem ili, ređe,  znam ali numem da se izrazim. Posle nekog vremena sam skapirao da su 2 razloga za to. 1. Previše truda Umesto da se opustim i budem prisutan u trenutku ja sam se cimao i trošio silnu energiju da smislim šta da kažem u nekim situacijama. I naravno da neće kada se forsiraš. 2. Previše straha Nekada, čak i kada bih se možda setio odgovarajućih reči sam bio previše uplašen da ne "upropastim" situaciju da bih rekao šta hoću. I tek kada sam krenuo da se malo opuštam je krenulo da biva bolje i da se sve ređe dešava. Opustim se, pustim da me trenutak i inspiracija vode i obično bude ok. Naravno, nije to magični štapić i ne bude baš uvek sjajno, desi se i sada da reči i dela malo okasne, ali je dosta bolje. Sve manje kasne i sve češće su tu u pravo vreme. A ja sve više uživam u pesmi i sve manje razmišljam o nekim prošlim, propuštenim, trenucima.

2 replies on “#18 Pravih se reči uvek kasno setim..”

Ljubav za stari Tramvaj!! <3

A ostatak posta, da skroz, tako i ja, svaka ti je na mestu 🙂

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *