Categories
100 reči u 100 dana

#46 Spavaću kada umrem

Poslednjih par godina relativno često sa raznih strana čujem ovu izjavu. U fazonu šta ima da spavam, ima toliko toga za uraditi, ko ima vremena da spava. tired_bunnyI kapiram ja to donekle, ali mnogo je nezgodno kada se ne spava. Ja ove nedelje od ponedeljka praktično nisam stao. Posao, smeh joga, teretana, Couchsurfing, bio u NS u utorak, svašta nešto.. spavalo se nekih 5-6 sati dnevno. A noćas, možda 4. Danas smo imali rani start na poslu, šta da se radi. I kako mi je prošao dan? Jedva. Koncentracija ne na nuli nego u minusu dobar deo dana. Sve vreme umoran, samo sanjam krevet. Bio i na vežbama, više sam prelenčario na strunjači nego što sam vežbao. Došao kući i izvalio se na krevet uz serije, pošto za nešto pametnije nemam snage. Da li mi je drago što sam sve to odradio tokom nedelje? Jeste. Da li sam nešto možda i mogao da preskočim? Možda. Da li mi je drago kako mi je prošao dan? Ni blizu. Znamo svi da treba da spavamo i odmorimo, ali kao da u inat sebi ne damo da spavamo već pustimo da nas ponese sve to što ima za čuti, videti i uraditi. A nikako da zaista skapiramo da ako damo sebi sat-dva više sna tokom dana, mnogo ćemo više energije imati i mnogo ćemo bolje iskoristiti te budne sate. U dva sata fokusiranog posla nekada možemo da uradimo više nego za 4-5 sati kada smo umorni. Da ne pominjem koliko hronična neispavanost utiče na zdravlje, od pada imunog sistema, povećanog krvnog pritiska i stresa do lošije memorije, depresije i smanjenog libida. Ja još uvek nemam dobro rešenje za to, moram da priznam. Preko nedelje i nekako ide da legnem ranije, ponekad, onda dođe vikend i izlasci i za čas se poremeti taj ritam i onda krećemo iz početka u ponedeljak. Za početak mi je drago što makar razmišljam o tome, pa će se i neko zgodno rešenje naći usput. A vi, kako spavate?

2 replies on “#46 Spavaću kada umrem”

Na 2. godini fakulteta kad sam bila lepa i mlada spavala sam po 3-4 sata zato sto sam po pola noći provodila na internetu zbog jeftinijih impulsa (nisi ni ti tako mlad, sećaš se dial-up) a ranom zorom sam imala kompleksnu i linearnu. U ponedeljak popodne sam otišla iz kancelarije kući da spavam zato što sam u nedelju loše spavala i bila budna do kasno. Pa ti sad vidi… žuti nam krštenica 🙂

Krštenica ne laže, slažem se da je bilo lakše kada smo bili mlađi.

ali sada smo tu gde smo i treba da se ponašamo u skladu sa mogućnostima, svidele nam se ili ne

mada i dalje mislim da smo ranije imali više vremena da odmorimo kada nam je to bilo potrebno, moraću da istestiram nekako tu svoju tvrdnju 🙂

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *