#5 Odmah, sada, odmah

I ako može SVE(AAAAAAAAAA) 🙂

Da li vam ovo zvuči poznato?

Ja to svako malo čujem i primetim kod ljudi. Hoće nešto i hoće odmah. Bez cimanja i čekanja. Nemaju oni vremena i živaca za to. Ko će bre da se trudi.

Još ako mogu odmah sve da dobiju, milina.

Toliko jako žele sve i žele odmah, nemaju vremena ni snage da zaista nešto urade da bi došli do cilja.

Hoće da smršaju, ali ne bi da trče/vežbaju i paze na hranu.

Hoće momka/devojku, ali ne bi baš da se cimaju i prilaze i izlaze.

Hoće novac, ali nisu nešto u fazonu da rade. Tj. možda i bi oni da rade, ali ne bi baš sve.

A ne bi ni da uzmu da nauče nešto novo, realno je cimanje.

Da se ne lažemo i ja povremeno uhvatim sebe da tako razmišljam. Bude mi dosta cimanja i truda i pomislim da bih sada mogao da dobijem lepo to što hoću i da završimo sa time.

Razlika je u tome što to kod mene dođe i prođe. Nekada me drži manje, nekada više, ali prođe. I onda nastavim da radim i idem ka tome što hoću.

I učim i radim i cimam se. I ne uspem uvek. Ali se nešto dešava, ne stojim u mestu, izvučem nešto dobro iz svakog iskustva.

I neki rezultati dođu. Pre ili kasnije.

A oni i dalje tako sede i jako žele to što hoće i nadaju se da će jednom, odjednom sve da se pojavi.

I opet se ništa ne desi.