Da nađem drugi posao?
Da završim fakultet?
Da nađem dečka/devojku?
Da se preselim?
Da promenim nešto?
U filmu “Loganov beg” život traje do 30 godine. Ljudi koji napune 30 završavaju u areni, u igri do smrti.
U realnom svetu nije baš tako dramatično ali i ovde imamo neka nepisana pravila o godinama i šta je u koje vreme pogodno da se uradi u životu.
Do kada treba da se zasnuje porodica, do kada je u redu da se sedi u parku, do kada je u redu da imamo snove i ciljeve.
Dosta toga zavisi od kulture u kojoj smo odrasli i u kojoj živimo. Konkretan primer je baš sedenje u parkovima.
Ovde se na to vidi kao nešto što rade klinci dok po Londonu, Istanbulu i mnogim drugim svetskim gradovima svi sede po parkovima. Klinci, matorci, porodice..
I šta se dešava kako godine prolaze?
Ljudi se sve više zatvaraju, sve više je stvari za koje misle da nisu primerene njihovim godinama, sve manje je stvari koje veruju da ne mogu/ne trebaju da rade.
I kako smanjuju sebi opcije, tako smanjuju sebi uživanje u životu.
Budimo realni, neke stvari se menjaju sa godinama i ne možemo očekivati da sve bude isto u 50 kao što je bilo sa 20 i 30.
Samo da budemo svesni da su mnoga ograničenja koja imamo u vezi godina samo neka uverenja koja smo pokupili ko zna gde.
Darkwood Dub imaju album pod nazivom “Život počinje u 30-oj”.
I dosta ljudi koji su napunili 30 to pominju kao neku vrstu utehe.
ALO LJUDI!!!
Život je počeo kada ste se rodili.
Da li ste u nekom trenutku preuzeli odgovornost za svoj život ili ste pustili da vas nosi kuda stigne, to je tema za drugi tekst.
Sada je samo pitanje da li ćete odlučiti da je gotov dok ste još živi.