Pre dosta godina sam pokrenuo sajt MoreThanGeek.com, sa idejom da pišem o nekim svojim iskustvima i idejama na temu ličnog razvoja.
I tada sam već svašta gledao i čitao, radio na sebi i pomislio sam da bi moglo biti zanimljivo podeliti to sa svetom. A ko zna, možda može i nešto da se zaradi od toga na duže staze.
Uz svu dobru volju i ok ideju, napisao sam celih 7 postova.
6 u roku od 8 meseci i zatim još jedan 3 godine kasnije.
Sjajno, zaista.
A sada, za 2 meseca sam napisao 60 postova, uglavnom na sličnu temu.
U čemu je razlika?
Dobrim delom u iskustvu. Sada imam neuporedivo više iskutva u radi na sebi a za razliku od tada i radu sa drugima, pa se nekako i osećam kompetentnije da pišem o tome nego pre 4 godine.
Kroz sve to su se i neki pogledi na svet i neka uverenja promenili pa čak i neki strah koji je možda postojao o izlaganju sebe tako javno pred svima je skoro pa nestao.
Shvatio sam da je sve što pričam moja priča, onakva kakva jeste i može nekome da se svidi ili ne a da to nikako određuje koliko sam ja srećam i zadovoljan sobom
Takođe, shvatio sam jednu jako bitnu stvar a to je da od svakoga može ponešto da se nauči.
Što povlači za sobom da i od mene može ponešto da se nauči.
Makar se samo nedelju dana bavili nečime, imate više iskustva sa time od nekoga ko se nije uopšte bavio temom i možda bi tom nekome vaše iskustvo i razmišljanje značilo.
A tek nikada ne znate kako i koliko nekome može da znači vaše iskustvo u nečemu ako ste dugo u tome. A ja se sobom i ličnim razvojem bavim dosta dugo i svašta sam prošao.
I da odgovorim na pitanje iz naslova: Zašto mi je trebalo 4 godine da ponovo krenem da pišem?
Ukratko, zato što tada nisam bio spreman.
Upoznao sam malo sebe za poslednje 4 godine, otkrio neke strane kojih nisam bio svestan i shvatio sam da mi sve to jako prija.
A pisanje je jedan jako lep deo toga.
Nisam ni sada najpametniji, ni najiskusniji, ni uvek u pravu.
Ali sam sada ok sa time da podelim svoje priče i svoja razmišljanja, zato što zaista verujem da nekome mogu da znače.
I potpuno sam svestan da se ne može svima ugoditi i da ovo neće svima biti interesnatno.
I to je skroz ok.
Dokle god meni prija da ih pišem, sve ostalo nije toliko bitno.