#3 Zašto sami sebe udaramo po glavi?

Sećate se ovog crtaća? I onog “Zašto si sam sebe udario po glavi? To volim, to volim”?

Ponekad imam utisak da i mi tako voliko da se “udaramo po glavi”.

Nerviramo se oko stvari koje su se desile, nabijamo sebi tenziju oko stvari koje se još nisu desile, ponavljamo sebi gluposti koje je neko rekao a koje su nas pogodile iako je to već odavno prošlo.

Čak i u situacijama gde zaista postoji nešto što treba rešiti i uraditi, umesto da se fokusiramo na to što treba uraditi često upadnemo u poznati šablon razmišljanja gde cimamo i mučimo sebe bez razloga.

I u svemu tome trošimo neverovatnu količinu energije i vremena koje bi mogli da upotrebimo da uradimo nešto konkretno.

Makar to konkretno bilo “e sada neću da radim ništa, idem malo da odmorim pa ću posle svež bolje da vidim šta ću i kako ću”.

Razlog za sve ovo su naravno misli koje u tim trenucima imamo i koje nas zavedu.

Jamie Smart u knjizi “Clarity” kaže

If being hard on yourself was going to work, it would have worked by now.

tj. na srpskom

Da biti strog prema sebi pali, upalilo bi do sada.

I u pravu je.

Setite se svih trenutaka kada ste se cimali oko nečega bez razloga i pravili sebi probleme gde ih nema.

Da li je pomoglo? Možda, u retkim slučajevima.

Po mom iskustvu uglavnom ne pomaže, samo dodaje još stresa u situaciju.

Od kada sam skapirao ovo radim na tome da za početak prepoznam kada sam krenuo sam sebe da “udaram po glavi” i zatim na bilo koji način prekinem taj tok misli. Meditacija, vežbanje, knjiga/film/serija.. bilo šta, samo da skrenem tok misli na nešto drugo, nešto pozitivnije i prijatnije.

Nekada radi super, nekada manje super, kao i sve i ovo traži vežbu ali već primećujem da mi je sve lakše da prepoznam te momente i na ovaj ili onaj način izađem iz toga.

A vi? Da li umete da prepoznate kada udarate sami sebe po glavi?

I šta radite tada?