Svi smo čuli ovu izreku sto puta.
Posebno u trenucima kada nas ubeđuju da uradimo nešto što možda ne želimo.
Kada smo mali da operemo zube a kada malo porastemo da operemo veš.
Da pomognemo nešto roditeljima oko kuće.
Da uradimo domaći.
Ne bi nas oni terali, ali mora se.
I stalno ima nešto što mora da se uradi.
Da se završi škola.
Da se nađe posao.
Da se oženi/uda.
I svi imaju neku ideju šta mi moramo da uradimo.
Posle nekog vremena i mi počinjemo da razmišljamo kako neke stvari moramo da uradimo.
I bez pitanja da li je zaista tako prihvatamo i radimo. Gunđamo, ali radimo. Jer se mora.
A vremenom i za mnoge stvari koje ne moramo, počinjemo da pričamo da moramo.
Tako i ja danas uhvatim sebe da razmišljam šta sve “moram” da uradim.
Moram da idem na žurku.
Moram da pokupim nešto iz kopirnice.
Moram da napišem tekst za blog.
A realno ne moram ništa od toga da uradim.
Srećom, navikao sam se već da hvatam sebe u tim trenucima i odmah sam se prebacio na to zašto “želim” da uradim sve to.
Želim da idem na žurku da se zezam i provedem vreme sa prijateljima.
Želim da pokupim to iz kopirnice zato što mi ima neko značenje i vrednost.
Želim da napišem tekst za blog zato što sam odlučio da ću da pišem tekstove a usput sam skapirao da zaista uživam u tome.
Da li kapirate razliku između “želim” i “moram”?
“Moram” nam ne ostavlja izbor i ne pruža nikakvu vrednost, samo nam stvara pritisak.
“Želim” nam daje kontrolu nad situacijom, podseća nas na vrednost koju to ima za nas i motiviše da nešto uradimo.
Ta razlika u jednoj reči može da napravi neverovatnu razliku u našem životu.
Razmislite sada šta vas sve čeka da uradite ovaj vikend i da li “morate” ili “želite” da ih uradite.
A ja odoh do kopirnice. Zato što želim to da uradim 🙂