Što bi rekla Mica šalteruša iz onog Mićkovog snimka.
E tako i mi ponekad.
Na engleskom se to kaže “overthinking”.
Ne znam da li imamo mi neki dobar izraz za to, ali znam da smo vrlo dobro upoznati sa značenjem.
Krenemo da mislimo o nečemu, pa se zamislimo, pa preteramo i onda sve nekako ode na pogrešnu stranu.
I začas posla nešto prosto postane mnogo komplikovano.
Nešto što nam je do malopre izgledalo kao dobra ideja, postane loša ideja.
Neko sa kim smo se do juče slagali odjednom nam odjednom više ne deluje tako blisko.
Posebno kada su u pitanju odnosi sa drugim ljudima, poslovni ili privatni, vrlo lako se izgubimo u sopstvenim mislima.
Ako nismo pitali ili ako nam neko nije rekao zašto je nešto uradio ili ne, realno nemam pojma.
Možemo da nagađamo i pravimo pretpostavke bazirane na onome što znamo, ali postoji toliko drugih mogućnosti koje nam neće pasti na pamet, vrlo lako možemo da pogrešimo.
Nemojte pogrešno da me shvatite, razmišljanje je dobra stvar. Analiza situacije je dobra stvar.
Sve dok ne preraste u beskonačno vrtenje svih mogućih varijacija i mogućnosti bez kraja na vidiku, tada samo može da nas sludi. Te moglo je ovo, te moglo je ono, trebalo je ovako, a moda ipak onako, a šta ako uradimo ovo a zatim..
Kažu ljudi da je um dobar sluga a loš gospodar.
Zato pažljivo sa svojim mislima, ne dajte im da vas odvuku negde gde ne želite da budete.