Sećate se one teretane koju sam pominjao pre par nedelja?
E pa krenuo sam 🙂
Malo sa preskocima, ali se ide.
Idem sa drugarom i devojkom mu pa ćaskamo usput i kaže on jednom “i tako mi mučimo sebe 2x nedeljno”.
Divan stav, zaista.
Setio sam se odmah kako Brad Branson, jedan od likova koga pratim na temu ličnog razvoja, u jednoj od svojih priča o organizovanju vremena kaže nešto tipa “I onda kada završite sa poslom za taj dan, možete da budete zadovoljni i da častite sebe nekim izlaskom, nekom dobrom klopom ili odlaskom u teretanu”.
Sitna razlika, složićete se. “Mučimo se” nasuprot “častim sebe”.
I opet se vraćam na priču o stavu i zašto nešto radimo.
Zašto sam ja krenuo u teretanu?
Da bih mučio sebe? Ne, naravno.
Krenuo sam da bih se osećao bolje, snažnije, da bih možda skinuo koje kilo nabačeno sedenjem i “zdravom” hranom, da bih imao više energije tokom dana za sve ostalo što radim.
Krenuo sam da bih popravio kvalitet svog života.
Ne, nisam srećan što sam se ugojio u poslednjih 10 meseci.
Ne, ne uživam previše u dizanju i spuštanju teških stvari.
Ne, upale mi ne donose zadovoljstvo.
Ali sam vrlo srećan što sam krenuo u teretanu.
Srećan sam što sam doneo odluku i pokrenuo se da je sprovedem u delo.
Srećan sam što imam super društvo sa kojim vežbam.
Srećan sam što imam vremena i novca da idem u teretanu.
Srećan sam što sa svakim kilogramom koji podignem i svakim kilometrom koji pređem na biciklu pomeram sebi granicu.
Na kraju krajeva, srećan sam što ću za nekoliko meseci izgledati i osećati se bolje.
Ostavljam vas uz pitanje šta vi činite za sebe i da li se “mučite” ili “častite sebe”?
A ja odoh da pakujem peškir i opremu, imam trening za sat vremena 🙂