#46 Spavaću kada umrem

Poslednjih par godina relativno često sa raznih strana čujem ovu izjavu.

U fazonu šta ima da spavam, ima toliko toga za uraditi, ko ima vremena da spava.

I kapiram ja to donekle, ali mnogo je nezgodno kada se ne spava.

Ja ove nedelje od ponedeljka praktično nisam stao. Posao, smeh joga, teretana, Couchsurfing, bio u NS u utorak, svašta nešto.. spavalo se nekih 5-6 sati dnevno.

A noćas, možda 4. Danas smo imali rani start na poslu, šta da se radi.

I kako mi je prošao dan? Jedva.

Koncentracija ne na nuli nego u minusu dobar deo dana. Sve vreme umoran, samo sanjam krevet.

Bio i na vežbama, više sam prelenčario na strunjači nego što sam vežbao.

Došao kući i izvalio se na krevet uz serije, pošto za nešto pametnije nemam snage.

Da li mi je drago što sam sve to odradio tokom nedelje? Jeste.

Da li sam nešto možda i mogao da preskočim? Možda.

Da li mi je drago kako mi je prošao dan? Ni blizu.

Znamo svi da treba da spavamo i odmorimo, ali kao da u inat sebi ne damo da spavamo već pustimo da nas ponese sve to što ima za čuti, videti i uraditi.

A nikako da zaista skapiramo da ako damo sebi sat-dva više sna tokom dana, mnogo ćemo više energije imati i mnogo ćemo bolje iskoristiti te budne sate.

U dva sata fokusiranog posla nekada možemo da uradimo više nego za 4-5 sati kada smo umorni.

Da ne pominjem koliko hronična neispavanost utiče na zdravlje, od pada imunog sistema, povećanog krvnog pritiska i stresa do lošije memorije, depresije i smanjenog libida.

Ja još uvek nemam dobro rešenje za to, moram da priznam.

Preko nedelje i nekako ide da legnem ranije, ponekad, onda dođe vikend i izlasci i za čas se poremeti taj ritam i onda krećemo iz početka u ponedeljak.

Za početak mi je drago što makar razmišljam o tome, pa će se i neko zgodno rešenje naći usput.

A vi, kako spavate?