“Fokusiraj se na cilj, na ono što želiš i neka te to vodi i motiviše”
Od većine ljudi koji pričaju o uspehu možete čuti ovako nešto.
I ima to smisla, samo sam uvideo da ne radi uvek.
Ima situacija kada je cilj možda preveliki pa nas uplaši.
Ima situacija kada je cilj suviše daleko, pa nema tu snagu da nas vuče napred.
A ima i situacija kada iz nekog razloga prosto nas prosto nema dovoljno motivacije i onda nedostaje i akcije.
Meni se to skoro desilo. Znam zašto je dobro da uradim to što sam namerio i šta sve mogu da dobijem, ali prosto nekako ne ide.
Moglo bi se sad diskutovati i istraživati kako i zašto, ali me više zanimalo šta konkretno uraditi po tom pitanju.
Ono što meni u takvim situacijama najbolje radi je da se, umesto razmišljanja o cilju i svemu što me čeka dotle, fokusiram na sam proces rada, tj. na prvu sledeću akciju koju treba da uradim.
Napisati samo još jedan tekst.
Odraditi samo jedan Pomodoro programiranja.
Obrisati samo jednu policu umesto sređivanja celog stana.
Znači na prvu sledeći korak koji možete da uradite, ma koliko mali bilo, a koja će vas dovesti za toliko bliže cilju.
Ovde je naravno korisno ako ste u startu napravili neki plan, pa znate šta je sledeći korak. Ali čak iako niste, uvek možete da vidite gde ste sada i da na licu mesta odlučite šta dalje.
Šta taj jedan korak radi?
Fokusira vas na ovde i sada, na nešto konkretno što možete da uradite umesto na ceo projekat i sve korake koji nam mogu biti previše da pojmimo i onda nas koče.
I kada uradite to nešto konkretno osećaćete se dobro zato što ste ipak nešto uradili.
I možda pomislite da i nije tako strašno to što hoćete da uradite.
Izvojevali ste jednu malu pobedu i možete biti ponosni na sebe.
A to vam je gorivo za sledeći korak.
I tako dok ne stignete do cilja. Ne razmišljajući previše o samom cilju 🙂