Ima stvari u životu bez kojih ne bi mogli da zamislimo svoj život. Stvari koje nam donose radost i uživanje i neko suštinsko ispunjenje na nivou koga možda i nismo svesni.
Ono što je interesantno je da te “stvari” uglavnom nisu stvari.
Nova odeća, kola, stan, posao.. sve je to super i sve nas to čini srećnim. Ali ta sreća obično vrlo kratko traje.
Vrlo se lako naviknemo na to novo i bolje i uskoro već gledamo šta je sledeće novo i bolje koje bi mogli da nabavimo.
Ne shvatajući pritom da time samo kupujemo privid sreće.
Muzika, bleja sa prijateljima, osmeh, zagrljaj, sunčan dan.. o tome pričam.
I reći će neko da sve ovo takođe samo privremeno podiže nivo sreće i biće u pravu.
Kao i sve drugo i njihov efekat ne traje večno i njih valja konstantno “konzumirati”.
Razlika je u tome što bih mogao da se odreknem novog telefona i nove odeće na neko vreme, ali nisam siguran da bih mogao da isto to uradim sa muzikom, smehom, prijateljima, suncem.
Preživeo bih i jedno i drugo, naravno, ali nedostatak ovih “stvari” o kojima pričam bi ostavio nezamisliv trag.
Zao što to nisu samo obična iskustva, momenti i osećaji, to je hrana za dušu.
A dušu, kao i telo, treba hraniti redovno, lepim stvarima.
I zato vas ostavljam sa jednom apsolutno predivnom pesmom koju sam čuo pre nepunih sat vremena i koja je i inspiracija za ovaj tekst.
Uživajte 🙂