Tim Feris je u nekom intervjuu rekao da svaki put kada sedne u avion se zahvali za sve shto ima u zivotu i upita se da li je zadovoljan dosadashnjim zivotom i ako bi sada umro da li bi bio ok, tj. bez kajanja.
Dok sam sedeo danas na aerodromu Nikola Tesla i pio preskup caj razmishljao sam o kajanju i nisam bash siguran da sam ok sa svojim zivotom toliko da mi je bi bilo zao ako sada umrem.
Ima stvari koje nisam uradio a hteo sam, ili stvari do kojih nisam josh doshao.
No dobro, to je samo josh neshto na cemu treba poraditi. Srecom imam 10tak dana van moje realnosti da porazmislim malo o tome.
Trenutno sam u Istanbulu, sa couchsurferima, a zatim veceras odatle letim za Tbilisi, u Gruziji.
Zasto Gruzija? Zasto da ne.
Cuo sam jako lepe stvari o zemlji od prijatelja koji su je posetili a drugari iz Kluba putnika su ove godine izabrali Tbilisi za lokaciju Putnicke kuce. Vise nego dovoljni razlozi za put.
Kao da nam je razlog za put potreban. Mozda pre izgovor 🙂
Kada vas jednom zarazi zelja za putovanjem, mislim da nema nazad.
Nikada do sada nisam pisao putopis i mislim da je ovo prava prilika da se oprobam u tome.
Tako da u sledecih 10tak dana mozete ocekivati price sa puta. Mozda ne svaki dan, ali svaki malo.
Do citanja.