Skoro me je neko pitao koliko imam godina i morao sam da zastanem na sekund i preračunam se. Znam kada sam rođen i koliko imam godina ali prosto ne razmišljam o tome dok ne treba negde da se upiše ili me neko pita.
I iskreno ne mislim da je previše bitno.
U Gruziji sam se proveo fantastično sa ljudima koji su većinom oko 10 godina mlađi od mene. A jedan dan sam išao na ekskurziju sa malo starijom ekipom, ljudima od 45-64 god. I sve vreme mi je bilo sjajno.
Ljudi sa kojima se družim u Beogradu su uglavnom sličnih godina kao i ja, ali ima i ljudi 5-6-10 godina mlađih i starijih. Što nikako ne utiče na to koliko se dobro provodimo zajedno.
To što se neko više godina šeta po ovoj našoj planeti ne znači da je pametniji i bolji od nekoga ko je upola mlađi.
To što je neko nema toliko životnog iskustva ne znači da se od njega ne može nešto naučiti.
To što imate određene godine nikako ne uslovljava kako morate da se ponašate i šta da mislite.
Kao što kaže ona naša poslovica iz naslova, “Star si onoliko koliko se osećaš”. I to vam je, po mom iskustvu, živa istina.
Znam ljude koji su već sa 25 godina bili penzioneri. I znam ljude koji sa 50 imaju stav kao da je život tek pred njima.
Kvalitet ljudi, koji je vrlo subjektivna kategorija, se po meni ne meri brojem godina, bora ili bubuljica na nečijem licu.
Ako već hoćete da brojite nešto, obratite pažnju na kvalitetne stavove i dela koje od nekoga možete da očekujete.
I pre nego što krenete da sudite o nekoma prema brojkama, kakvim god, dopustite sebi da popričate sa tom osobom. Možda se iznenadite.