Za razliku od “Hari Potera i Kamena mudrosti”, i ostalih nastavaka, prica koja sledi je apsolutno istinita.
Uvod
Kao što neki već znaju, ja sam kao beba preležao polio, takozvanu dečiju paralizu. Ovo je naravno ostavilo neke posledice.
Nakon lekarskih pregleda i procene invalidske komisije 1992 godine dobijam rešenje o primanju dodatka za tuđu negu i pomoć.
U proleće 2018, sam išao na detaljan pregled na klinici za Neurologiju Kliničkog centra Srbije i ponovo na invalidsku komisiju gde je zaključeno da postoji potreba za primanjem dodatka za tuđu negu i pomoć i da se nastavi sa isplaćivanjem po rešenju iz 1992 godine.
Naivno, pomislio sam da su ova 2 rešenja dovoljan i da mogu da dobijem Bus Plus karticu za besplatan prevoz, kategorija “B6 – Invalidna lica koja primaju stalni dodatak za tuđu negu i pomoć”
Razrada
Na sajtu Bus Plus piše da je za ovu karticu potrebno “Overena fotokopija rešenja nadležnog organa Republike Srbije o stalnom dodatku za tuđu negu i pomoć ili uverenje nadležnog organa da lice prima stalni dodatak za tuđu negu i pomoć sa JMBG-om ili datumom rođenja i adresom stanovanja (ne starije od 15 dana)”.
Pretpostavio sam da je “nadležni organ Republike Srbije” PIO fond, pošto sam od njih dobio ovo poslednje rešenje, ali rekoh hajde da pitam prvo, da se ne cimam sa notarima i overavanjem ako nema prava dokumenta.
Pozovem telefonom Bus Plus, operater mi kaže da pošaljem dokumenta koja imam na email pa će njihova pravna služba to pogledati.
WOW, email, sjajno. Deluje kao da stvari kod njih funkcionišu kako bi trebalo u 21 veku.
Pošaljem ja dokumenta i nakon 2 nedelje i ponovnog slanja email sa pitanjem da li su ova dokumenta dovoljna dobijem odgovor
“Poštovani gospodine Petroviću,
Kolege su mi prenele da na žalost na osnovu ovog rešenja ne možete dobiti B6 karticu jer se ne radi o trajnom rešenju.
Srdačan pozdrav,”
Dobro, na originalnom rešenju piše da posle osnovne škole treba da idem opet na pregled. Ali na ovom poslednjem rešenju ne piše nigde da je vremenski ograničeno. Iako zaista nigde ne piše ta reč “trajno”-
Kako sam već išao do Kliničkog centra po neke rezultat odlučim ja da svratim do PIO fonda i da pitam da li mogu da dobijem neku potvrdu da je u pitanju trajno rešenje. Gospođa na šalteru kaže da ona ne može da mi izda takvu potvrdu i da ja već imam rešenje koje bi trebalo da je dovoljno.
Sada već počinje da mi se ne svidja cela ova situacija.
Mislim se ja “Lepo je što su mi odgovorili na email ali možda ću imati više sreće ako odem i uživo popričam sa nekim iz Bus Plusa” i odlučim da odem kod njih u Beograđanku.
Dođem na red, pokažem dami sa druge strane moja dokumenta i kažem o čemu se radi, ona pogleda i reče da mora da se konsultuje sa kolegama.
Nakon nekoliko minuta se vraća i počinje sa “Ok, primate vi tu tuđu negu i pomoć, to nije sporno, ali ovde ne piše da je trajno rešenje”.
Ja rekoh “Gospođo, prvo rešenje sam dobio sa 11 godina, ovo poslednje sa 37. Znači nakon 26 godina i ponovnog pregleda pre nekoliko meseci su zakljičili da se situacija nije promenila i da treba da nastavim as primanjem dodatka, ja ne znam šta vam još treba da bude jasno da ovo nije privremena situacija”.
Kaže zna, sve joj je jasno ali pravila kažu da mora da piše da je trajno rešenje i da PIO fond sigurno može to da mi izda, da probam ja ponovo kod njih.
ALI.. za slučaj da ne mogu, da odem u Sekretarijat za javni prevoz, podnesem njima dokumentaciju i ako mi oni izdaju uverenje da ispunjavam uslove za povlasticu onda dodjem opet u BusPlus i to je to.
Dobro, opet ista priča, ali makar sam saznao da je Sekretarijat za javni prevoz nadležni organ iz onog teksta.
PIO fond je blizu Beograđanke, rekoh ajde da okušam sreću ponovo kada sam već tu.
Ovaj put sam bio na 3 različita šaltera i dobio uverenje da primam dodatak za tuđu negu i pomoć ali u rešenju ne piše da je trajno. I svo troje ljudi mi je reklo da oni nemaju uverenje na kome piše da je to trajno rešenje.
Znači opet nisam ništa uradio. Ali makar sam uzeo ovo “ne-trajno” uverenje.
Sa kojim sam se uputio u Sekretarijat za javni prevoz, predao dokumenta i molbu za uverenje. U medjuvremenu su mi javili da treba da im dostavim još ponešto, ali to bi trebalo da se reši uskoro.
Bus Plus zanimljivosti
– Na strani za potrebnu dokumentaciju kaže “U slučaju gubitka kartice ili njenog oštećenja, za ponovno izdavanje neophodno je podneti identičnu dokumentaciju kao prilikom prvog vađenja.”
Ponadao bi se neko da u sistemu imaju upisano da je osoba ispunila uslove za dobijanje kartice i da bi novu karticu mogli da izdaju bez ovoliko cimanja.
Mada, mislim da ja tu pravim grešku što pretpostavljam da Bus Plus ima neki sistem.
– takođe “Lica koja u rešenju imaju kontrolan pregled ne ostvaruju pravo na besplatan prevaz po ovom osnovu!”
Meni je u prvom rešenju, kada sam imao 11 godina, pisalo da se javim na pregled nako završene osnovne škole, tj. 4 godine nakon dobijanja rešenja.
Po Bus Plus pravilima, osoba kojoj ovako nešto stoji u rešenju je diskvalifikovana da dobije karticu koja važi 3 godine.
Što me dovodi do sledeće nebulozne stavke
– Bus Plus traži trajno rešenje a izdaje karticu na 3 godine.
Nakon kojih osoba ponovo mora da im dokaže da ima trajno rešenje. Pošto ljudi sa trajnim zdratvenim problemima svako malo naprasno ozdrave.
Zaključak
Nešto ovde nije u redu.
Razumem ja da Bus Plus treba da proveri da li ljudi koji apliciraju za povlastice za besplatan prevoz imaju prava na to. Ali ne razumem da traže rešenje od državne ustanove koje ta ustanova ne može da izda.
Ok, dali su mi opciju da odem u Sekretarijat za javni prevoz i od njih dobijem uverenje da treba da dobijem povlasticu, što sam i uradio.
Ali ima ljudi kojima ova povlastica treba i koji su dosta manje pokretni od mene i njima je šetanje Bus Plus – PIO Fond – Sekretarijat, plus čekanje po šalterima, baš veliko cimanje.
I ako će privatna firma kojoj je poverena nadležnost nad gradskim prevozom ovako da se ponaša prema ljudima koji traže povlastice zato što imaju neki realan zdravstveni problem država bi trebala da umeša prste.
Što se, na žalost, najverovatnije neće desiti pošto sam siguran da Bus Plus nije tek tako dobio gradski prevoz u svoje, kako se čini, privatno vlasništvo.
A građani?
Građani neka se šetaju po državnim službama i šalterima, ionako je zdravije nego da sede u autobusu. Plus ne moraju da plate kartu.